(459) Podržavati i postojeća preduzeća
Piše: dr Dejan Molnar
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Dve su mogućnosti da se u privatnom sektoru generiše potreba za novim radnim mestima. Prva je priliv novih direktnih investicija, odnosno otvaranje novih preduzeća, dok se druga ogleda u povećanju obima poslovanja preduzeća koja već posluju.
Do danas su se kreatori ekonomske politike uglavnom oslanjali na priliv novih ulaganja, zapostavljajući postojeće kompanije (naročito domaće). Stoga se kao važan zadatak pred lokalne lidere i njihove timove za ekonomski razvoj nameće pružanje podrške i pomoći postojećim lokalnim preduzećima sa ciljem da unaprede svoje poslovanje. Čini se da oni zaboravljaju da u preduzećima koja su u vlasništvu lokalnih privrednika „leži” značajan potencijal za novo zapošljavanje lokalne radne snage. Ukoliko bi svaka lokalna firma zaposlila po jednog ili dva nova radnika, efekat na smanjenje nezaposlenosti bi bio daleko veći od otvaranja pogona neke inostrane kompanije. Ovo je posebno važno danas kada je privlačenje novih stranih direktnih investicija u lokalnu zajednicu veoma neizvesno, teško i sporo. Pri tome, strane direktne investicije često nisu u dovoljnoj meri usklađene sa raspoloživim resursima lokalne zajednice, što onemogućava da se razvojni efekti „preliju” na ostatak privrede.
Najvažnije je da oni koji su na lokalnom nivou odgovorni za ekonomski razvoj dobro poznaju lokalnu privredu. Trebalo bi da raspolažu najpreciznijim i najažurnijim podacima o lokalnim preduzećima – njihovim trenutnim performansama, potrebama, budućim planovima, kao i o razvojnim prilikama i ograničenjima sa kojima se ona suočavaju. Tek nakon opsežne analize stanja u lokalnom privatnom sektoru se mogu kreirati adekvatane mere podrške. Poželjne su upravo ovakve, na činjenicama zasnovane, javne politike na lokalnom nivou, jer jedino one mogu dati željene efekte. Pokazalo se da „odokativno” određivanje razvojnih prioriteta ne deluje u pravcu rešavanja problema, već se svodi na neefikasno trošenje resursa.
Ukoliko se, primera radi, lokalna samouprava odluči da pomogne privatnom sektoru tako što će obezbediti stručnu, edukativnu i konsultantsku podršku pomoću donatorskih programa, onda je od suštinske važnosti da takvi programi budu usklađeni sa realnim potrebama i zahtevima privatnika, a ne da se projekti podrške realizuju „radi reda”(što u našoj zemlji nije retkost).
Podrška lokalnim preduzećima može se odvijati i na planu podsticanja njihove inovativnosti. U tom smislu odlučujuća je saradnja predstavnika lokalnih vlasti, visokoškolskih i istraživačkih institucija i lokalnih preduzetnika. U nedostatku sredstava za skupe tehnologije, oslanjanje na domaće potencijale lokalnih istraživačkih i obrazovnih institucija može biti od koristi kako za preduzeća, tako i za fakultete.
