docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Od pojedinih političkih aktera na lokalnom nivou može se čuti kako decentralizacija može biti osnov dinamičnijeg razvoja. Decentralizaciju su i ranije zagovarale ovdašnje političke partije ali model koji su predlagali do danas nije zaživeo. U tom svetlu, smatramo da je korisno da navedemo osnovne prednosti i nedostatke decentralizacije, kao i neke njene mogućnosti i ograničenja po pitanju dinamiziranja privrednog rasta.
Preterana centralizacija smanjuje ono što je najvažnije i najvrednije u jednom društvu i sistemu odlučivanja, a to je sposobnost da se donose odluke koje su u interesu najvećeg broja građana i to na nivou koji je njima „najbliži”. Kad se veliki procenat odluka donosi na centralnom nivou, preti opasnost od „uskog grla”. Rezultat su neprilagođene odluke, što za posledicu ima propuštanje brojnih ekonomskih prilika i, shodno tome, smanjenje efikasnosti. Pored ovoga, izražena centralizacija uzrokuje i čitav niz drugih neekonomskih, pre svega socijalnih negativnosti (prekomerna centralizacija fiskalnog sistema je materijalna osnova koncentracije društvene moći).
Osnovni argument koji se navodi u korist fiskalne decentralizacije je da ona poboljšava efikasnost javnog sektora i time doprinosi ekonomskom razvoju na dugi rok. Naime, ekonomska efikasnost je veća jer lokalni nivo upravljanja (lokalna vlast) bolje poznaje uslove poslovanja, specifične okolnosti i preferencije lokalnog stanovništva i privrede nego što ih razume neka udaljena centralna vlast. To je pre svega zbog fizičke i institucionalne blizine – „iz daleka se može vladati, ali se samo iz blizine može upravljati”. U literaturi se ističe još jedan važan argument u korist (fiskalne) decentralizacije – to je proces koji podstiče demokratičnost, participaciju građana i, kao takav, doprinosi transparentnosti i većoj odgovornosti u radu javnih vlasti.
Nasuprot stavovima da decentralizacija deluje pozitivno na privredni rast, ne treba zanemariti činjenicu da ona ne mora biti garant ekonomskog razvoja lokalne zajednice i nacionalne privrede. Ukoliko nisu zadovoljeni osnovni preduslovi za njeno sprovođenje, decentralizacija može da prouzrokuje više štete nego koristi. Nespremne lokalne zajednice mogu se suočiti sa smanjenjem kvaliteta i efikasnosti prilikom obavljanja javnih poslova, isuviše velikim zahtevima postavljenih pred nedovoljno osposobljene predstavnike lokalnih vlasti, sukobom prioriteta na lokalnom nivou, sa nepotizmom, klijentelizmom i porastom korupcije, zatim sa bespotrebnim uvećanjem lokalne administracije itd. Prilikom izrade strategije decentralizacije, moraju se uzeti u obzir sposobnosti pojedinaca, lokalnih organizacija i institucija za izvršavanje prenetih/preuzetih poslova i ovlašćenja. Istraživanja ukazuju da decentralizacija može imati pozitivne efekte samo ukoliko je država prethodno dostigla određeni nivo društveno-ekonomske i institucionalne razvijenosti.
