dr Dejan Molnar docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Nije jednostavno precizno utvrditi stvarni obim nezaposlenosti u jednoj zemlji. Iako je lako napraviti razliku između lica koje je stalno zaposleno i lica koje nije uopšte zaposleno, muka je razlikovati lice koje je nezaposleno od onog koje je neaktivno (nije ni u grupi zaposlenih, ni u grupi nezaposlenih). Otuda je i komplikovano na verodostojan način protumačiti statističke podatke o nezaposlenosti. Naime, neki od onih koji izjavljuju da su nezaposleni se i ne trude da pronađu posao (praktično, oni su neaktivni). Sebe nazivaju nezaposlenima zato što žele da se kvalifikuju za neki od programa finansijske podrške koji je namenjen nezaposlenim licima, a često istovremeno rade i plaćeni su „na crno”. Ispravnije bi bilo da se ova lica svrstaju u zaposlene (što bi smanjilo stopu nezaposlenosti). Sa druge strane, postoje oni pojedinci koji se nazivaju „obeshrabreni radnici”. Oni žele da rade, ali ne traže posao, pa se nalaze u kategoriji neaktivnih, umesto u kategoriji nezaposlenih lica. Nekada su pokušavali da pronađu posao, ali su odustali nakon mnogih neuspeha. Njihovo neobuhvatanje u kontingent radne snage takođe utiče na smanjenje službene stope nezaposlenosti koje nije u skladu sa realnom situacijom.
Prilikom analize i ocene stepena nezaposlenosti trebalo bi, pored stope nezaposlenosti i stope zaposlenosti, uzeti u obzir još neke relevantne podatke i informacije. U tom smislu značajno je da se utvrdi da li je nezaposlenost kratkoročnog ili dugoročnog karaktera. Dužina čekanja na prvo zaposlenje, takođe, pruža značajne informacije o tome kakva je situacija na tržištu rada. Posebno je bitno raspolagati što tačnijim podacima o starosnoj i obrazovnoj (kvalifikacionoj) strukturi nezaposlenih. Navedimo samo neke informacije koje svedoče o ozbiljnosti problema nezaposlenosti u našoj zemlji. Prosek čekanja na posao je gotovo četiri godine. Od ukupnog broja nezaposlenih, više od jedne četvrtine su mladi ljudi koji imaju manje od 30 godina i od kojih najveći broj po prvi put traži posao (nemaju radnog iskustva). Sa druge strane, značajno je učešće lica koja su bez posla i koja imaju preko 50 godina starosti (ova grupa ljudi jako teško dolazi do novog zaposlenja).
Brojni su pokazatelji koji ukazuju na probleme vezane za kvalitet zaposlenosti u Srbiji: relativno visoko učešće ranjive zaposlenosti, visoka stopa neformalne zaposlenosti i niže učešće zaposlenih radnika koji imaju ugovore na neodređeno vreme. Pri tome, oko devet odsto zaposlenih koji rade za platu ima teškoća u ostvarivanju prava na zdravstveno i penzijsko osiguranje, a oko 13 procenata njih u ostvarivanju prava na plaćeni godišnji odmor i bolovanje. Percipirana sigurnost radnog mesta je u Srbiji takođe niža nego u EU-28, što potvrđuju i podaci o prelascima iz jednog statusa na tržištu rada u drugi.
