Ništa čoveka ne čini toliko srećnim kao njegovo istinsko uverenje da je učinio sve što je mogao, ulažući u svoj rad svoje najbolje sposobnosti.
Ovako je govorio Mihajlo Idvorski Pupin, jedan od najvećih naših i svetskih naučnika. A sreću donosi samo ljubav… I to je osnova svake istine, bilo da dolazi od Hrista ili Getea, od Mojsija ili Bude… Ne kao zapovest, jer zapovesti su istine koje učen čovek prenosi neznalici na način koji ovaj može da razume.
Voleti sebe i svoje bližnje, kao sebe samog, to je već nešto…
Svi želimo sreću, a ona je u harmoniji sa sobom i sa okruženjem. Ali, ne nametanjem dužnosti, poukama i zapovestima, već skladom.
Srećna sam što već godinama imam privilegiju da radim u listu „Zrenjanin“. Vremešan gospodin od 65 leta, koji je preturio preko glave istorijske promene i bure, sa leva i sa desna, odozgo i odozdo, mudro odoleva menama i i osluškuje glasove čitalaca. Dostojanstveno opstaje na medijskoj sceni regiona koja je sve uzburkanija, ali i sve izazovnija.
Generacije novinara, medijskih poslenika, marketinških stručnjaka, finansijera i lobista stvarale su današnji „Zrenjanin“. I onda, kada je bilo zluradosti da će se ugasiti, jedini je preživeo. Zato i jeste jedan, jedini!
A jedini je i što je jedinstven i autentičan. I što može da se pohvali kako su ga i kako će ga, verujem, praviti timovi. Zrenjanin jeste grad kulture. Kultura ono najbolje što je u njemu ostalo od onog nekadašnjeg Zrenjanina. Kad sam svoju ćerku Jelenu, svojevremeno, učila šta je kulturno a šta ne, ona je, da se pohvalila pred decom, govorila: Ovo nije ukturno. A kada smo zajedno, nedavno, pisale rad za kongres „Ishrana budućnosti“ – „Važno je biti srećan“, na osnovu istraživanja koje je ona obavila u Americi, a ja u Srbiji, ispalo je da nas srećnim čine iste „male“ stvari. I da je ljubav, nekako, uvek na prvom mestu – u porodici, na radnom mestu, tamo gde živimo…
Budućnosti, naravno, nema bez prošlosti. Niti bez kulture sećanja. Kada sam dobila Nagradu Ujedinjenih nacija za rad pod šifrom, na konkursu „Omladina i njena odgovornost za budućnost sveta“, budućnost su bili sloboda, pravda, ravnopravnost, ljubav, sreća… Nisam znala da postoji reč licemerje, niti da može da utiče na život. Sada znam. Ali, znam i za prelepu pesmu Radjarda Kiplinga „AKO“. Srećan ti rođendan, „Zrenjanine“.
