Veliki rast štednje – dokaz da živimo u neizvesnosti
Piše: dr Dejan Molnar,
vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Stopa štednje domaćinstava (deo raspoloživog dohotka koji se štedi, odnosno ne troši) je u 2020. u odnosu na 2019. godinu zabeležila vrtoglav rast u gotovo svim zemljama sveta – u EU sa 6,7% na 14,3%, u Velikoj Britaniji je sa 6,5% skočila na 19,4%, u SAD je bila 7,5%, a sada je 16,1%, u Australiji je od 3,7% došla na 14,4%, u Kanadi je od 2,9% stigla do 15%… U pitanju je tzv. „efekat bogatstva”.
Kada ljudi imaju utisak da su postali nešto imućniji, oni počinju manje da štede (više da troše). Važi i obrnuto – kada su siromašniji ili kad očekuju da će uskoro to postati, više štede (manje troše). Stepen u kojem građani žele da drže novac kao zalihu bogatstva proporcionalan je nivou neizvesnosti i nesigurnosti u pogledu budućih ishoda. Što više ljudi štede, to se osećaju nesigurnije po pitanju svojih finansijskih izgleda i perspektiva. Činjenica da štednja raste i tokom poslednjih godinu dana kada su kamatne stope na rekordno niskom nivou, ukazuje na to da je glavni motiv da se sačuva imovina/bogatstvo (sigurnost kao cilj), a ne zarada.
Specifičnost aktuelne pandemijske krize je što je rast štednje jednim delom bio rezultat činjenice da je tokom perioda „zaključavanja” bilo manje mogućnosti i prilika da se troši. Radi se o privremenoj i nevoljnoj štednji – ne može da se putuje, odlazi u restorane, kafiće i na druga mesta za zabavu. Drugi razlog zbog kojeg se ljudi uzdržavaju od potrošnje je predostrožnost. Potreba da se smanji (ublaži) neizvesnost navodi ih na odustajanje od potrošnje danas, kako bi u budućnosti spremnije dočekali neku nepovoljnu situaciju. Kada preduzeća povećavaju štednju, to znači da odlažu ulaganja i/ili da nemaju kvalitetne investicione opcije.
U Srbiji je tokom pandemije zabeležen značajan porast bankarskih depozita. U martu 2021. u odnosu na isti mesec 2020. godine devizna štednja stanovništva povećana je za oko 930 miliona evra (sa 10,44 na 11,37 milijardi evra), dok je devizna štednja privrednih društava porasla za 830 miliona evra (sa 2,97 na 3,8 milijardi evra). Dinarska štednja stanovništva u istom periodu je povećana za 109, a privrede za 210 miliona evra. Osim toga, u toku prvih 12 meseci trajanja pandemije povećani su i tzv. transakcioni depoziti, (likvidna sredstva na računima za obavljanje tekućih poslova) – u slučaju građana za 880, a kod preduzeća za 590 miliona evra. To znači da su ukupni depoziti privrednih društava i stanovništva (oročeni i neoročeni; dinarski i devizni), marta 2021. godine bili na nivou od 23,9 milijardi evra, te da su bili veći u odnosu na mart prethodne godine za čak 3,55 milijardi evra, odnosno za 17,5 odsto.
Popuštanjem epidemijskih mera verovatno će nestati samo efekat privremene štednje, dok će ona iz predostrožnosti i dalje umanjivati potrošnju. Dokle god se budemo suočavali sa raznim nepoznanicama u vezi sa pandemijom, briga i strah će nadvladavati želju za trošenjem.
Funkcionisanje savremene privrede se temelji na potrošnji. Oživljavanje potrošnje (a to znači manje štednje) biće jedna od glavnih poluga budućeg rasta. Kao što nije dobro da društvo ne štedi, tako nije dobro ni da previše štedi. To što neko nešto ne potroši znači da će neko drugi manje proizvoditi, prodavati i zarađivati, a to može da vodi u recesiju.
