Stanovi za keš (bez ljudi)!
Piše: Dalibor Bubnjević
Građevinska industrija je jedan od osnovnih pokretača ekonomije! Brojne države su pokušale da pokrenu vlastiti razvoj na navedenoj privrednoj grani. U tome su uspevale u meri u kojoj su im strategije bile zasnovane na realnim osnovama.
Kakvi su efekti obimne stanogradnje po lokalnu zajednicu? Po navedenom pitanju su podeljena mišljenja. Liberalni ekonomisti ukazuje da je reč o posledici nezadovoljene tražnje za stambenim prostorom. Na suprotnom polu su oni koji navode negativne demografske trendove. Kome god se priklonili, ko će živeti u tim silnim zgradama?
Statistički parametri u 2022. godini produbljuju jaz među neistomišljenicima. Zagovornici tržišta navode da je prosečna cena novogradnje u Zrenjaninu (1.198) među najvećim u Srbiji. To demonstrira perspektivu ovdašnje lokalne ekonomije. S druge strane, pesimisti podsećaju na otrežnjujući podatak sa poslednjeg popisa. U odnosu na 2011. godinu, nedostaje skoro 17.000 stanovnika.
Zakon ponude i tražnje veli da uvećanje tražnje doprinosi rastu cena. U našem slučaju to bi značilo da nas je sve više, pa se stanovi više vrednuju. Navedeni iskaz je samo delimično tačan. Nas je sve manje, a vrednosti nepokretnosti rastu. Da li je keš uzrok anomaliji?