Poskupljenje hrane obara životni standard?

Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku ukupna međugodišnja inflacija (april 2023. u odnosu na isti mesec 2022. godine) je iznosila 15,1%. Proizvodi iz kategorije „hrana i bezalkoholna pića” u istom periodu zabeležili su natprosečan rast (23,1%). Najviše su poskupeli mleko, sir i jaja (39,6%), zatim povrće (26,3%), ulja i masti (23,1%) i ostali prehrambeni proizvodi (28,9%).
Slično je i u evro zoni (područje zemalja koje koriste evro kao valutu). U aprilu ove godine međugodišnja inflacija u grupi proizvoda „hrana, alkohol i duvan” bila je 13,6%, što je skoro duplo više od ukupne inflacije (7%).
Rezultati analiza ukazuju da će ovogodišnja prolećna setva biti skuplja od prošlogodišnje za oko 30%. Poznato je da je jesenja setva 2022. koštala za 50% više nego 2021. godine. Sledi logičan i ne baš ohrabrujući zaključak da će usled rasta troškova proizvodnje doći i do poskupljenja primarnih poljoprivrednih proizvoda. Pošto se oni koriste kao osnovna sirovina u prehrambeno-prerađivačkoj industriji, to će uz rast troškova rada (nominalni rast zarada) i energenata (poskupljenje struje i gasa) biti dodatni izvor novih poskupljenja hrane.
U Srbiji ima oko 6,7 miliona stanovnika. Od toga 35% (oko 2,35 miliona) su registrovana zaposlena lica – oni koji imaju neki oblik formalno-pravnog ugovora (na određeno ili neodređeno vreme, o delu, obavljaju samostalnu delatnost ili su osnivači privrednih društava). Osim toga, blizu 25% građana (njih 1,65 miliona) ima status penzionera. Mlađih od 19 godina, koji se većinom još uvek pripremaju za tržište rada i uglavnom ih neko drugi izdržava, ima oko 1,3 miliona.
Dakle, zaposlenih, penzionera i mladih je oko 5,3 miliona. Prosečna neto zarada je u februaru 2023. godine iznosila 81.300 dinara. Međutim, tzv. medijalna zarada, koja zaposlene deli na dve, prema broju, jednake grupe – polovinu njih koji ostvaruju zaradu ispod i polovinu onih čija je plata iznad tog iznosa bila je 62.200 dinara. To znači da je blizu 1,2 miliona ljudi imalo mesečnu platu ispod tog iznosa. Što se tiče penzija, situacija je daleko nepovoljnija. U martu ove godine prosečna penzija je bila 37.800 dinara. Međutim, na osnovu podataka Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) može se doći do daleko sumornijih saznanja.
Penziju iznad 60.000 dinara primalo je svega 14,5% korisnika (njih oko 240.000), dok je iznos manji od toga imalo njih 85,5% (čak 1,4 miliona). Nešto više od milion umirovljenika (oko 63%) je bele
ži primanja koja su manja od 40.000 dinara, a skoro 580 hiljada (oko 35%) je dobilo ček na kojem je bio iznos manji od 25.000 dinara!
U strukturi prosečne potrošačke korpe u Srbiji dominantno mesto zauzimaju hrana i bezalkoholna pića (40%), što je karakteristika manje razvijenih zemalja.Kada se uzme u obzir broj onih koji mesečno raspolažu sa manje od 60.000 dinara (više od 2,5 miliona ljudi), kao i činjenica da većinu dohotka oni troše hranu koja će očito nastaviti da poskupljuje, nivo životnog standarda naših građana može samo da nas – duboko zabrine.