Osnovan pre 22 godine kao porodična radionica, studio i štamparija „Diginet” danas je prepoznat i po angažmanu u oblasti kulture. Od 2018. suorganizator je Kolonije karikaturista, a nedavno je izdao knjigu o arhitektonskoj prošlosti Zrenjanina istoričarke umetnosti Vesne Karavida. Firmu vodi Goran Nešić, koji sa bratovljevim preduzećem „Digiver” ima oko 35 zaposlenih i pokriva deset oblasti štampe. Godinama je angažovan u zrenjaninskoj Uniji poslodavaca – od 2015. kao predsednik Upravnog odbora, a od prošle godine kao prvi čovek Skupštine ove organizacije. Nešić ističe da Unija, koja broji 180 članova, povezuje male i srednje poslodavce i sektor preduzetnika.
Tek što smo izašli iz kovid krize zadesila nas je ekonomska, ali i nemiri u Ukrajini. Kako aktuelna situacija utiče na male preduzetnike i kako da se izbore sa izazovima?
– Turbulencija i dalje otežava rad male privrede. Najveći problem je u tome što je naša privreda ranjiva, ne samo zbog kovid krize ili rata u Ukrajini, nego zbog nedostatka ekonomske moći. Srbija je vezana za okruženje (Nemačku, Italiju, Austriju…). Ako se nešto veliko dešava kod njih, odražava se i na nas. Videli smo kako su problemi u snabdevanju uticali na rast inflacije. U nedostatku repromaterijala i energije došlo je do pada produktivnosti. Moj utisak je bio da su mnogi bili fokusirani na to da sačuvaju zaposlene i firme. Malo smo uspevali da ulažemo u razvoj. Šta bi mali preduzetnici mogli da očekuju kao podsticaj od Grada?
– Očekujemo da budu naši partneri i da zajedno kreiramo bolji poslovni ambijent. Ujedno, smatram da bi lokalne samouprave mogle da lobiraju za kvalitetniji zakonski okvir. Snagom zajedničkog uticaja sigurno bi mogli izvršiti veći uticaj na donosioce odluka, npr. u vezi sa poreskim olakšicama ili zatvaranjem preduzetničkih radnji zbog sitnih tehničkih problema. Unija je vrlo angažovana u poslednje vreme. Najpre je, nakon višegodišnje pauze, upriličila bal preduzetnika, a nedavno i sportski dan za članove…
– Formalni i neformalni skupovi su bitni kako bi se ljudi upoznali i razmenjivali informacije. Imali smo više od 200 posetilaca i jako smo zadovoljni. Unija se bavi i edukativnim i informativnim aktivnostima. U toku je velika rekonstrukcija naših digitalnih kanala za komunikaciju sa privredom u regionu. Pored poslovnih događaja želimo da pokrenemo i kampanju za prikupljanje sredstava (tzv. fandrejzing) za poboljšanje uslova života u našem gradu. To je još jedan cilj za ovu godinu. Verujemo da dobra kampanja može da pokrene građane, pa čak i dijasporu. I ove godine je aktuelna Letnja stručna praksa koju Unija duže od decenije realizuje u saradnji sa ZREPOK-om i Tehničkim fakultetom „Mihajlo Pupin”. Koliko je važno pomoći mladima da stupe u kontakt sa poslodavcima?
– To je izuzetan primer povezivanja privrede i obrazovne institucije. Kroz njega privreda upoznaje mlade i utiče na njihov razvoj u smeru koji je njoj značajan. Sa druge strane, njima je to dobra prilika da upoznaju realan sektor, kompanije i blagovremeno shvate šta je to što im se sviđa i da se na kraju zaposle. Kako ste došli na ideju da se bavite izdavačkom delatnošću?
– Kovid kriza i poremećaji na tržištu naterali su nas da menjamo ponudu i način poslovanja, a takođe smo imali veliku želju da Gradu ostavimo još mnogo lepih i orginalnih stvari. Lako smo se razumeli sa Vesnom Karavida i 2020. ušli u ovaj projekat. Želja nam je da čuvamo kulturno i istorijsko nasleđe. Sa Konstantinom Grosuom ste pokretač Kolonije karikaturista. Koliko kulturi znači, ali i nedostaje pomoć preduzetnika?
– Njegovu ljubav i želju da okupi umetnike iz ove oblasti smo prepoznali te smo organizovali prve susrete karikaturista iz regiona. Za svoje 22 godine, „Diginet” je dobio dosta saradnika iz kulture. Videli smo koliko imaju problema da pronađu novac za svoje projekte. Rešili smo da neke od njih sopstvenim sredstvima podržimo, ali da probamo da apelujemo i na svoje kolege privrednike da sve više izdvajaju i pomognu ovoj oblasti. Samo zajedničkim delovanjem možemo očekivati veće rezultate, ali moramo se približiti jedni drugima. Šta „Diginet” planira u 2023, a kakva je za poslovanje bila 2022?
– Imamo velike planove, kao i 2019. kad smo proslavili punoletstvo. Pre svega se odnose na stvaranje boljih uslova rada za zaposlene, na ulaganje i primenu modernijih tehnologija. Takođe, razmatramo nove pravce delovanja kao što su promocija i organizacija događaja. Pandemija nas je najviše usporila, ali se polako oporavlja tržište i postoji potreba za organizacijom originalnih dešavanja. Prošla godina je za nas bila dosta turbulentna, jer su usled velikih promena na tržištu cene sirovina stalno rasle. Ipak, završili smo je sa boljim poslovnim rezultatom, zadržavši dobar tim te nastavljamo u zadatom pravcu.
