ĐORĐE JANKU, EPIZOOTIOLOG VETERINARSKOG SPECIJALISTIČKOG INSTITUTA

Tradicionalno svinjogojstvo onemogućava efikasne preventivne mere

Zaraza afrička kuga svinja (AKS) je trenutno pod kontrolom, i pojedina mesta se skidaju sa liste zaraženih i ugroženih područja, poput Jarkovca. Ipak, virusu nije kraj i ne treba se opuštati, upozorava Đorđe Janku, epizootiolog ovdašnjeg Veterinarskog specijalističkog instituta. Navodi da se širenje bolesti kontroliše primenom biosigurnosnih mera, ali da u ovom trenutku ne postoji način da se afrička kuga izleči ili zaustavi. Zbog kompleksnosti virusa je trenutno nemoguće napraviti vakcinu, objašnjava naš sagovornik.
Ocenjuje da je reč o do sada najvećem slučaju zaraze ovom bolešću u zemlji.
– Otkada smo 23. juna imali eksploziju AKS u Čenti, uklonili smo više od 90 odsto svinja, u više od 90 odsto dvorišta. U ostalim mestima javljali su se pojedinačni slučajevi u razmaku od pet do deset dana, gde je zaraza mnogo sporije napredovala. To je znak da se i tamo ljudi drugačije ponašaju. Ipak, zaraza je bila takvog intenziteta i niko nije očekivao sve ovo – navodi Janku.

Ove bolest se već nekoliko godina u našem kraju pojavljuje sporadično, kakve aktivnosti je Vaš Institut sprovodio u cilju prevencije i edukacije ljudi?
– Otkad se 2017. godine pojavila afrička kuga svinja u Rumuniji, uvedena je zabrana uvoza mesa i živih svinja iz zemalja u kojima je registrovana ova bolest. Na graničnim prelazima sa Rumunijom postavljeni su posteri sa upozorenjima, oduzimano je svinjsko meso i proizvodi od svinjskog mesa. Sa veterinarima i lovcima održano je više sastanaka. Naš Veterinarski specijalistički institut je u više navrata ukazivao i preko sredstava javnog informisanja na mere koje vlasnici svinja moraju kontinuirano sprovoditi.
Kako je izgledao rad službe od kad je izbila zaraza?
– Otkad je registrovan prvi slučaj u Čenti, laboratorija Veterinarskog specijalističkog instituta sprovodila je analize sedam dana u nedelji. Svakodnevno su obrađeni dostavljeni uzorci maksimalnom mogućom brzinom. Na terenu je svakog dana bila ekipa za eutanaziju i dezinfekciju. Zahvaljujući lokalnoj samoupravi i radnicima JKP „Gradska čistoća” (uključujući i Azil za pse), JKP „Vodovod i kanalizacija” i povremeno Poljočuvarske službe, uspevali smo da u minimalnom roku uklonimo sve obolele svinje. Svima njima se zahvaljujem na izuzetnoj saradnji. Nama je u cilju da se obavesti što veći broj ljudi. Planovi u slučaju zaraze, u saradnji sa lokalnom samoupravom, postojali su kada je bolest registrovana. Ipak, za 22 godine koliko radim ovaj posao, nisam video ovakav slučaj.
Koliko su ljudi bili spremni za uvođenje preventivnih mera? Putem društvenih mreža širile su se mnoge dezinformacije o ovoj bolesti, na šta je i Ministarstvo ukazivalo?
– Još ranije smo pokušali da držimo tribine o ovoj zarazi, ali nismo nailazili na dobar odziv. U ovom slučaju starijem stanovništvu je jako bitan list „Zrenjanin”, dok se mlađi koji se manje bave ovim poslom, informišu putem društvenih mreža, tako da se uglavnom komunicira putem medija. Nažalost, naši individualni proizvođači počinju da sprovode preventivne mere tek kada se bolest već javi u njihovom mestu. I tada, neki stvarno urade sve što im je preporučeno, dok drugi ne preduzimaju ništa. Pored toga, tradicionalni način držanja svinja u domaćinstvima isključuje mogućnost za sprovođenje nekih efikasnijih biosigurnosnih mera. Međutim, strogo pridržavanje preporučenih principa umnogome može da uspori kretanje zaraze. Ipak, ko je prošao neprijatno iskustvo svakako će drugačije gledati na celu situaciju i razmisliti da li će uopšte držati svinje u budućnosti.

Šta podrazumeva bezbedno uklanjanje eutanaziranih svinja?
– U idealnim uslovima one se prevoze kafilerijskim kamionima, koji su vodonepropusni i hermetički zatvoreni, i prerađuju se u kafilerijama. S obzirom na ogroman broj slučajeva koji se dogodio za kratko vreme u našoj zemlji, prinuđeni smo da se snalazimo kako možemo. U našem slučaju, eutanazirane svinje se prevoze kamionima u kojima je na podu razvučen najlon i preko njega sloj peska od minimum 10 centimetara. Po ubacivanju leševa svinja, najlon se zatvara i na taj način se onemogućava prosipanje sadržaja. Zatim se svinje zakopavaju na za to unapred predviđenoj lokaciji.

A. Ilijev

NEKADA EGZOTIKA, A SADA STVARNOST
– Zarazne bolesti životinja su jako široka tema sa puno pretpostavki. Trenutno u Turskoj vladaju slinavka i šap, kao i kuga mali preživara. Tu je i groznica doline Rifta koja takođe preti da se pojavi. Nekada davno sam učio o tim bolestima kao o egzotici, a sad se priča o tome. Groznica Zapadnog Nila je takođe bila samo priča, a sada se pojavljuje i kod nas, poneki ljudi umiru od toga – navodi Đorđe Janku.

PREVENTIVNE MERE
– Preporučuje se izbegavanje pašnog držanja svinja, sprečavanje direktnog kontakta sa divljim svinjama i hranjenje pomijama. Osobe koje su bile u kontaktu sa divljim svinjama moraju dobro oprati i dezinfikovati odeću i obuću. Obavezna je prijava svake bolesne ili uginule domaće životinje ili divlje svinje nadležnom veterinaru. Radi sigurnosti potrebno je postaviti dezobarijere na ulazu i izlazu u obor.