Posle 17 godina vladavine, mačevaoci Mladosti iz Zagreba poraženi su u finalu državnog prvenstva u kategoriji floret. Bolja od njih bila je ekipa zrenjaninskog Omladinca čiji je kapiten bio reprezentativac Stevan Markov. Desilo se to 25. septembra 1977. godine.
Seldibi prestižnog pehara u grad na Begeju doprineli su i: Andraš Hartig, Zoltan Maša i Zoltan Roman.
SVE JE POČELO U PUPINOVOJ ULICI
– Rado se sećam dugog perioda koji sam proveo u MK Omladinac koji danas ima tradiciju dužu od 130 godina. Ipak, taj klupski uspeh iz 1977. je nešto posebno. Naime, ekipa Omladinca često je stizala do završnice državnog prvenstva gde je obično gubila. Pre 46 godina smo se konačno oslobodili večite priče o vicešampionskoj tituli – navodi velikan zrenjaninskog mačevanja Stevan Markov. Upravo je navršio 80. godinu života, ali ga mnogobrojne uspomene ostvarene u ovom atraktivnom sportu nisu minule.
– Sve je počelo slučajno. Moj drug iz razreda Tihomir Todić mi je predložio da dođem na treninge mačevalaca Omladinca u Pupinovoj ulici, u jednoj maloj sportskoj sali. Nisam mnogo znao o ovom viteškom sportu, ali sam ga ubrzo zavoleo i posvetio mu život. Zasluge za to ima legendarna Margit Kristijan Prentič, veliko ime ovog sporta u celom svetu – ističe Stevan. Podseća da je floret osnovna takmičarska kategorija, uz sablju i mač.
Ubrzo nakon što je krenuo da se bavi mačevanjem, Markov je počeo da ostvaruje dobre rezultate. Objašnjava da su u ovoj disciplini, uz veštinu, potrebani i izuzetna koncentracija, instinkt, fizička pripremljenost.
Iako je mačevanje amaterski sport, mačevaoci su trenirali kao profesionalci, ali nisu mogli da se izdržavaju od toga. Tako je i Stevan tokom karijere radio kao saobraćajni tehničar u „Remontu”. Trenirao je uveče posle radnog vremena. Priznaje da su se za nastup u reprezentaciji ili na međunarodnom klupskom takmičenju dobijali slobodni dani. Markov veli da se u Mačevalačkom savezu Jugoslavije vodilo računa o vrhunskim takmičarima pa su za reprezentativce sledovale stipendije.
ZRENJANIN RASADNIK TALENATA
Uporan rad, veli naš sagovornik, nije mu manjkao do pete decenije života, kada se zauvek oprostio od aktivnog takmičenja, posvetivši se trenerskom i sudijskom poslu. Arbitrirao je na mnogim međunarodnim mečevima.
Dok prebiramo po sećanjima, ovaj vitalni sportista rado se seća velikih reprezentativnih nastupa, a bilo ih je blizu stotinu. Deveto mesto na svetu (u Belgiji) smatra jednim od svojih najvećih uspeha. Tu su i zvanje vicešampiona Balkana, zatim desetak titula državnog prvaka. Sa puno nostalgije govori o tim zlatnim vremenima, prelistavajući požutele novinske isečke sa izveštajima sa takmičenja.
Stevan ističe da je Zrenjanin bio i ostao rasadnik talenata u mačevanju, navodeći neke od prvakinja i prvaka: Ištvan Maša, Đura Stefanović, Andraš Hartig, Zoltan Maša, Andrija Štajn, Tibor Ferenček, Radmila Granić, Estra Heklai, Lidija Pakai, Zoltan Roman, Iboja Šereš, Veselko Dumitrov, Romana Caran… Markov podseća da posebno mesto u zrenjaninskom mačevanju zaslužuju Pal Latinjak, veliki entuzijasta i predsednik kluba, kao i profesor Tibor Ambrozi, zaslužan za afirmaciju ovog sporta u vremenu preseljenja mačevalaca u sportsku salu Gimnazije gde su postojali bolji uslovi za trening.
Nikola Božović
HILJADU SPORTSKIH ZNAČAKA
Stevan je do današnjih dana ostao entuzijastični filatelista i skupljač sportskih značaka. Uredno je složio oko hiljadu značaka – od olimpijskih pa do onih sa takmičenja nižeg ranga u svim sportskim disciplinama. Za ovu strast oduvek su znali njegovi prijatelji pa tako i danas ovi bedževi stižu sa svih strana sveta u njegov brižno čuvani album.
PRIJEM KOD ŽAKA ŠIRAKA
U dugoj i bogatoj sportskoj karijeri na Stevanovu adresu stigao je niz priznanja, između ostalog i nagrada Oslobođenja Zrenjanina za 1986. godinu. Ipak, posebno je ponosan na drugo mesto na listi najboljih sportista po izboru lista „Zrenjanin” 1980. godine. Tada se našao iza olimpijskog nosioca medalje veslača Milorada Stanulova. Stevan se rado seća i mnogih putovanja koje mu je donela sportska karijera. Posebno pamti prijem kod Žaka Žiraka pre 45 godina, tada gradonačelnika Pariza.
