Otkako je u jesen 2020. godine čuveno taraško plovilo na Tisi otkačeno sa sajle, još uvek nije iznađen adekvatan način da se ono pokreće i prevozi poljoprivrednike do njihovih njiva na drugoj obali reke. Prošle godine kada smo razgovarali sa meštanima Taraša, prelazi skelom, koju je počeo da vuče brod, bili su neredovni i nesigurni. Situacija se do sada nije promenila.
– Sve stoji na mrtvoj tački i gotovo smo se navikli da skela manjkavo funkcioniše – navodi Milorad Krstin, predsednik Saveta seoske Mesne zajednice.
PROMENJENO SEDAM KAPETANA
Podsetimo, paore je do oranica na bačkoj strani skela prevozila 150 godina. Takav transport je zaustavila evropska regulativa o bezbednosti vodnog saobraćaja. Sporna je bila čelična sajla koja se više nije smela koristiti na međunarodnom plovnom putu kakav je Tisa. Lokalna samouprava je početkom 2021. u Taraš dopremila jedan brod, koji se nije dobro pokazao u upravljanju skelom, pa potom i drugi. Međutim ni to plovilo nije bilo pouzdano u svim vremenskim uslovima – nije moglo da radi po kiši i vetru. Njime je upravljao kapetan iz Beograda.
– Brodić koji nam je dodeljen, ako se taj beskorisni vojni krš brodom uošte može nazvati, nije se pokazao kao adekvatan. Promenjeno je sedam kapetana i svi su imali problem, jer oni znaju da upravljaju brodom pravolinijski, a skelom treba manevrisati. Dodatni problem pravi i neodgovorni kapetan koji nije redovan na svom radnom mestu – objašnjava ogorčeni Krstin. On tvrdi da skela u julu uopšte nije radila, premda je to jedan od udarnih meseci za poljoprivrednike. Problem je izavao rast nivoa vode koji je doveo sa sobom mulj, te otežao prilaz drugoj obali.
– Zastoj su zapravo napravili elaborati koji su potrošili vreme. Svaka čast inženjerima, ali ne mora sve da čeka njihovu pamet. Ja se sećam kad smo prelazili ovu reku drvenom skelom i konjima. Trebalo je samo mulj da se raskrči sa obale i da se prevoz što pre nastavi – ističe predsednik Saveta MZ. On tvrdi da su meštani, digavši ruke od prelaska reke, morali da idu okolo, pedesetak kilometara dugim putem, preko Elemira i aradačkog atara do mosta preko Tise. Zapuštena skela je prema rečima Krstina simbol za selo koje izumire.
TREBA SREDITI PRILAZE RECI
Poljoprivrednik Goran Mijatov smatra da su glavni problem prilazi na obali.
– Brod k’o brod. On bi i funkcionisao, ali teren je loše iskopan. Ulaz mora da se betonira da brod može lepo da priđe. Njemu je potrebna velika površina uz obalu. A ovako, kad voda malo opadne, kopnu se praktično ne može prići. Ne može se sići sa skele. Ona je namenjena za sajlu, tako da je ovaj projekat potpuni promašaj – navodi Mijatov. Dodaje da dodatne teškoće stvara angažovani kapetan iz Beograda koji ne dolazi na vreme, tako da su Tarašani mahom digli ruke od skele i počeli da traže druge načine prevoza, uz velike troškove.
Da je najvažnija stvar srediti prilaz sa obe strane reke, smatraju i skeledžije iz Novog Sada sa kojima smo razgovarali.
– Obala prvo mora da se sredi, tj. asfaltira. Takođe treba obezbediti da skela može da se veže, da ne dođe do nezgode sa tovarom. Nema tu velike filozofije, brod se kači na rudu. Remont je obavezan, kao i to da se obezbedi pregled skele – navodi Živko Mihajlović, čija privatna skeledžijska firma na relaciji Beočin-Futog besprekorno funkcioniše već 20 godina.
– Zastoj su zapravo napravili elaborati koji su potrošili vreme. Svaka čast inženjerima, ali ne mora sve da čeka njihovu pamet. Ja se sećam kad smo prelazili ovu reku drvenom skelom i konjima. Trebalo je samo mulj da se raskrči sa obale i da se prevoz što pre nastavi – ističe predsednik Saveta MZ. On tvrdi da su meštani, digavši ruke od prelaska reke, morali da idu okolo, pedesetak kilometara dugim putem, preko Elemira i aradačkog atara do mosta preko Tise. Zapuštena skela je prema rečima Krstina simbol za selo koje izumire.
