Ovu godinu moje gazdinstvo će završiti sa debelim minusom. Više je razloga za to. Uz izuzetno niske cene svih poljoprivrednih proizvoda, doprinelo je i nevreme koje je u julu pogodilo naš region, a posebno Opštinu Sečanj. Na pojedinim njivama nije bilo nikakvog roda. Komisija je procenila štetu. Tražili smo oslobađanje plaćanja zakupnine državnog zemljišta i poreza za ovu i narednu godinu. Odgovora još nema. To stvara dodatnu nervozu kod ratara kojima je letina uništena.
Očekivani prihod će izostati, te oni neće moći da plate obaveze iz ove, a da ne govorimo o zasnivanju proizvodnje za narednu godinu – naglašava Marko Pilipović iz Sutjeske koji je na oko 300 hektara oranica imao pšenicu, kukuruz, suncokret i šećernu repu.
CENE NIŽE NEGO LANE
Na ovu temu nije teško naći sagovornika među srednjobanatskim paorima. Jedan od onih sa velikim iskustvom je i Raša Sorin iz Torka koji obrađuje više od 600 jutara obradivih površina.
– Tridesetak godina sam u ovom poslu i mogu da kažem da je ovo jedna od najtežih godina za poljoprivrednike. Nisu u pitanju samo vremenske neprilike i visoka ulaganja u proizvodnju, već i niske cene naših proizvoda. Privodim kraju berbu kukuruza na 155 jutara. Prinos je izuzetan, u proseku je 55 tona po hektaru. Ali, šta to vredi kada sa sadašnjom cenom od 16 ili 17 dinara za kilogram ne mogu da pokrijem ni osnovne troškove – ističe Sorin.
Ratari najčešće upoređuju prošlogodišnje i ovogodišnje cene koje se dijametralno razlikuju. Na primer, lane je pšenica vredela i do 44 dinara, a danas je 20 do 22 dinara za kilogram. Kukuruz je za godinu dana „skliznuo” sa 35 na 17 dinara, a suncokret je od 72, došao na 35 do 40 dinara.
– Imam 40, a u zakup sam uzeo još oko 100 jutara oranica. Kako da izmirim arendu koja nije mala? Kod nas u selu iznosi 1.400 kilograma pšenice po zakupljenom jutru. Sa cenom hlebnog zrna od dvadesetak dinara, jasno je da ima velikih gubitaka. Jeste, ovo „fabrika pod otvorenim nebom”, ali bi poljoprivrednici morali da imaju značajno veću zaštitu države, posebno u godini kao što je ova. Pitanje je da li ću se iduće godine ovoliko zaduživati, jer je sve velika lutrija – veli Đinel Kondan, koga smo sreli na njivi pod kukuruzom u blizini Sutjeske.
SUROVO TRŽIŠTE
Dragan Raca, vlasnik i direkor „Raca” DOO koje obrađuje 16.500 hektara zemlje, ima 16 silosa sa ukupnim kapacitetom 300.000 tona žitarica. Otkup organizuje u 32 naseljena mesta u Banatu. Ima zatvoren lanac proizvodnje od njive, transporta i skladišta, 3.500 kooperanata i 240 stalno zaposlenih radnika.
– Ovo je teška i složena situacija za poljoprivrednike, posebno one koji su se zaduživali. Oni će i ubuduće teško opstajati na surovom tržištu. Moja je preporuka da oni koji to finansijski mogu da izdrže, proizvodnju finansiraju iz sopstvenih izvora i da čekaju najpovoljnije cene za ono što su ubrali sa njiva. Prošle godine nas je država sve oštetila ograničenim izvozom, što je i ove godine donelo dodatni problem. Mi smo već postigli za određene količine pšenice cenu od 30 dinara na azijskom tržištu, slično je i sa ječmom, tome se nadam kada je u pitanju i kukuruz. Moj savet poljoprivrednicima je da uspore investiranje i širenje proizvodnje. Biće još izazova oko skupljih energenata, semenske robe, zaštite… Samo oni racionalni i bez zaduživana na „zeleno” mogu da se nadaju boljim vremenima. Nama su još uvek za vratom ukrajinske jeftinije žitarice sa kojima ne možemo da se utrkujemo – zaključuje Raca.
Treba reći da iz „Srbija žita” ovih dana dolazi informacija da postoje značajne prelazne zalihe pšenice od oko tri miliona tona. Kukuruza ima i više, kao i ostalih povoljprivrednih proizvoda neopodnih za sigurnost domaćeg tržišta. Dragan Raca naglašava da su i ove godine silosi popunjeni, ali šta to vredi kada, bar za sada, nema kupaca na svetskoj berzi.
Nikola Božović
NA PIJACI I 38 DINARA
Trenutna otkupna cena na veliko merkatnilnog kukuruza ovogodišnjeg roda i vlažnosti do 13 odsto kreće se oko 17 dinara. Zanimljivo je da je ona na stočnim pijacama značajno skočila tokom septembra. Žuto zrno se, na primer, u Vranju prodaje i po 38 dinara, a u Zrenjaninu i okolini po 25 dinara za jedan kilogram.
TRAŽE SE OLAKŠICE
Udruženje poljoprivrednika „Spas” prošle nedelje uputilo je dva zahteva nadležnima. Prvi je ukidanje plaćanja zakupnine i poreza na državno zemljište na teritorijama gde je letos bilo grada i oluje. Drugi se odnosi na planiranje budžeta za narednu godinu. Traži se da registrovana domaćinstva za 100 hektara oranica dobiju državnu subvenciju od po 300 evra za hektar.
GUBITAK PO HEKTARU 2OO EVRA
Kada se saberu sva ulaganja u proizvodnju pšenice, sa prosečnim rodom od 60 tona po hektaru, ostvareni gubitak je oko 200 evra (bez uračunate vrednosti zemlje u zakupu). Na toj osnovi je Zadružni savez Vojvodine izračunao da je realna vrednost pšenice 33 dinara po kilogramu. Trenutna cena je oko 20 dinara, s tim da je oko 150.000 tona otkupljeno za potrebe državnih rezervi za 22 dinara po kilogramu.
LITAR VODE ZA TRI KG KUKURUZA
Proizvođači žitarica govore o disparitetu, tj. razlikama u cenama poljoprivrednih proizvoda. Tako, na primer, kilogram paradajza vredan je kao 10 kg pšenice ili 12 kg kukuruza. Za jedno jaje može da se kupi kilogram pšenice. Ističe se i da pet kilograma pšenice vredi kao kilogram veštačkog đubriva. I konačno, najdrastični je primer: litar flaširane vode je razmenjiv za tri kolograma kukuruza.
