Ulaganje u industrijske zone i stručnu radnu snagu
Privreda našeg okruga lane je imala izvoz vredan 550,8, dok je uvoz bio 536,8 miliona evra. Najviše robe odlazi u Nemačku, Italiju, Rumuniju, BiH i Mađarsku, a dolazi iz Kine, Nemačke, Italije, Rumunije i Holandije. U 2023. u našoj sredini poslovalo je 1.821 privrednih društava i 5.506 preduzetnika. Prosečna bruto zarada zaposlenih bila je 104.897 dinara.
Ovim podacima Predrag Stankov, direktor Regionalne privredne komore (RPK) ilustruje poslovanje ovdašnjih preduzeća. On navodi i da su 2022. godine ukupne investicije dostigle 273,5 miliona evra. Najveći deo opredeljen je za građevinske radove (36,7%) i domaću opremu (35,9%). Ostvarena dodata vrednost u 2021. godini iznosila je 830 miliona evra (23,4 odsto poljoprivreda, 27,0 industrija, 46,9 usluge i 2,7 odsto građevinarstvo).
Nedavno ste najavili da će RPK formirati Sekciju za zaštitu životne sredine. Koji će biti njeni zadaci?
– Baviće se održivim razvojem, standardima tehničkih propisa kvaliteta i društveno odgovornim poslovanjem. Trudiće se da spreči narušavanje životne sredine unapređenjem regulatornih okvira sa ciljem podsticanja održivog poslovanja kompanija. Iz Plana za 2024. se može videti da će akcenat biti na malim i srednjim preduzećima. Koliko su ona značajna?
– Doprinose razvoju i povećavaju efikasnost kompletne privrede. To se najbolje vidi kroz makroekonomske pokazatelje srpske ekonomije. Zbog toga moramo da kreiramo okruženje koje je stimulativno i okrenuto takvim preduzećima. ZatUpravo iz ovih privrednih društava prvo su počeli da stižu signali o neusklađenosti između ponude i potražnje radne snage, kao i njenoj neusklađenosti u kvalifikacionoj i profesionalnoj strukturi…. Na osnovu toga Privredna komora Srbije je kao jedan od važnih pravaca delovanja usmerila ka dualnom obrazovanju. Planirate da pokrenete pet lokalnih inicijativa za izmenu zakonskih, podzakonskih akata i drugih propisa od interesa za poslovanje privrede?
– Signale dobijamo uparavo od privrednih društava, te zajedno sa lokalnom samoupravom pokušavamo da dođemo do delotvornih rešenja. Jedan od naših predloga je proširenje industrijskih zona i njihovo infrastrukturno opremanje kako bi što više investitora došlo u Zrenjanin. Već sledeće godine određena sredstva će biti namenjena za to. Veliki broj naših predloga postao je deo Plana razvoja Grada. Komora će biti nosilac brojnih javnih ovlašćenja. Šta to znači za ovdaršnju privredu?
– Biće to veliko olakšanje za privredu ovog dela Banata jer neće morati više morati da se ide u Beograd ili Novi Sad. Sve će biti dostupno i u Zrenjaninu. To privrednicima štedi novac i vreme. Dokaz da smo uradili dobru stvar je broj usluga koje pružamo kroz ovakav vid saradnje sa privredom. Njih je iz godine u godinu sve više.
Koliko su privrednici i škole zainteresovani za dualno obrazovanje? U kojoj meri se menja upisna politika?
– Nedostatak radne snage rešava se na dva načina. Jedan je uvoz deficitarnih radnika i upravo zato je sve veći broj stranaca u našem gradu. Drugi je otvaranje nedostajućih smerova u stručnim školama. Dualno obrazovanje predstavlja model kojim se na duže staze može obezbediti stručni kadar za skoro sve grane privrede. U školskoj 2023/2024. navedeni vid školovanja najviše je bio zastupljen u Tehničkoj školi i HPTŠ „Uroš Predić”. Kompanije koje su priključile su: „Drekslmajer”, „Levare , „Šinvoz”, „Novares”, „Točak” „Agrorit” Melenci i „Mlekoprodukt”. Školama, od prve generacije učenika po dualu 2017/2018. godine, odobren je upis za 227 đaka. Svake godine sve više preduzeća se priključuje. Pozivamo nove firme da uđu u sistem. Zainteresovani koji žele da se uključe u dualni model obrazovanja za narednu školsku godinu mogu da podnesu prijavu putem veb portala Privredne komore Srbije http://portal.dualnoobrazovanje.rs/.
Miroslava Malbaški
POSLOVNA KLIMA U OKRUŽENJU
Rezultati ankete koju je sprovela Privredna komora Srbije govore da 65,6% preduzeća sa teritorije RPK Zrenjanin smatra da je poslovna klima u četvrtom kvartalu 2023. godine bila ista kao i u prethodnom periodu. Da je lošija misli 18,8%, a 15,6 % ispitanika navelo je da je bolja. Više od polovine anketiranih očekuje da će u prvom kvartalu ove godine godine ambijent biti nepromenjen, 21,9% ima pozitivna iskustva, a 12,5% negativna.
