Od trenera rukometaša do spasioca
Piše: Dalibor Bubnjević
Neretko čujemo svedočenja da je „Zrenjanin mrtav grad“! Ukoliko postavite potpitanje, uslediće brojne uvrede na vaš račun. Sledstveno navedenom, stanje duha u Zrenjaninu je stvar percepcije, tj. individualne svesti.
Nedavno su u Kristalnoj dvorani najbolje rukometašice Srbije obezbedile plasman na Evropsko prvenstvo. To im je pošlo za rukom pred oko 3.000 ovdašnjih gledalaca. Bez mnogo pompe, tražilo se mesto više u reprezentativnom objektu.
Ne privlači pozornost naših sugrađana samo sport. U proteklih nekoliko meseci bio sam svedok izuzetne posećenosti pozorišnih predstava. Sudbina je htela da dva petka zaredom (Narodno pozorište i Kulturni centar) budu u znaku teatra. Dakle, svako veče je više od hiljadu sugrađana uživalo u komadima.
Sagledavajući sve navedeno, stiče se utisak da nije problem u Zrenjanincima već u programima (akterima). Ukoliko se ponudi kvalitetan sadržaj (na primer, utakmica reprezentacije, kluba koji dobro igra i pobeđuje ili pak „Gospođa ministarka“), gledalište će biti puno. Za amatere i neshvaćene pojedince nema mesta u našem gradu. Reč je o nespornoj činjenici, samo je pitanje ko će im saopštiti surovu istinu!