Krediti krpe rupe u kućnom budžetu
Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Zvanični statistički podaci pokazuju da su cene u Srbiji na kraju 2023. u proseku bile veće za oko 30% u odnosu na nivo iz 2020. godine. Nevolja za većinu građana je to što su i više od toga poskupele osnovne životne namirnice, poput hrane (+50%) i komunalnih usluga (+40%), na koje se u Srbiji troši veliki deo porodičnih prihoda.
Republički zavod za statistiku (RZS) redovno sprovodi Anketu o potrošnji domaćinstva kojom se prikupljaju podaci o prihodima i rashodima stanovnika u Srbiji. Pri tome se kao jedinica anktetiranja tretira svako samačko ili višečlano domaćinstvo. Najnoviji rezultati za 2023. godinu potvrđuju da kod nas više od polovine mesečnih izdataka za ličnu potrošnju čine oni za hranu i bezalkoholna pića (36,8%), te za stanovanje, vodu, struju i gas (dodatnih 16,4%). Potom slede rashodi za transport (8,7%), ostale lične predmete i usluge (5,9%), komunikacije (5,3%), rekreaciju i kulturu (5,1%), odeću i obuću (4,7%), alkoholna pića i duvan (4,5%), zdravlje (4,2%)…
Anketa je pokazala i to da su lane prosečni mesečni prihodi po domaćinstvu (87.973) bili niži od izdataka za ličnu potrošnju (88.244 dinara). Dakle, uprkos tome što je prosečna neto zarada (bez poreza i doprinosa) povećana, to za većinu građana ne znači mnogo imajući u vidu nejednakost u visini plata i strukturu mesečnih troškova. Ono što ljudima najviše treba za svakodnevni život je poskupelo u većoj meri nego što su porasla njihova primanja, te se nema dovoljno ni za tekuće troškove.
Važan nalaz navedenog istraživanja je da se materijalni položaj kućanstava u Srbiji znatno razlikuje po regionima. Naime, jedino su na teritoriji Beograda prihodi stanovništva bili iznad njihovih rashoda. Domaćinstva u preostale tri oblasti na mesečnom nivou trošila su više nego što su zarađivala (u proseku): u Vojvodini za 1.992 dinara, Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 1.425, Južnoj i Istočnoj Srbije za 1.704 dinara.
Uzimajući u obzir broj domaćinstava u svakom regionu, može se izračunati da su oni koji žive na ovim područjima u toku 2023. godine ostvarili manjak u kućnim budžetima u ukupnom iznosu od 329,3 miliona evra. Teritorijalna „slika” je sledeća: Vojvodina (-141,6 mil. evra), Šumadija i Zapadna Srbija (-97,1 mil. evra) i Južna i Istočna Srbija (-90,6 mil. evra).
Logično pitanje koje se postavlja jeste: kako se dolazi do nedostajućih sredstava, odnosno ko je i kako pokrio pomenutu razliku? Pretpostavku da se manjak u porodičnoj kasi uglavnom nadomešćuje dodatnim zaduživanjem kod banaka potvrđuju podaci Narodne banke Srbije (NBS) o stanju duga po gotovinskim kreditima. Reč je o nenamenskim pozajmicama koje se pretežno koriste za finansiranje tekuće (svakodnevne) potrošnje. Od januara 2023. do marta 2024. godine povećan je iznos zaduženja sektora stanovništva za ovu vrstu zajmova za 335 miliona evra, sa 5,34 na 5,68 milijardi evra. Proizilazi da se svako domaćinstvo u Srbiji u toku poslednjih 14 meseci u proseku zadužilo za dodatnih 150 evra i to samo za finansiranje osnovnih tekućih potreba. Kada se ovako sagledaju činjenice, postaje jasno koliko je naš životni standard zapravo nizak.
