Jun je idealan mesec za analizu perspektiva novih naraštaja. Jedna generacija završava osmoletku i nalazi se pred izborom – gde nastaviti školovanje. Četiri godine stariji omladinci suočavaju se sa još većom dilemom – koji fakultet/višu školu upisati.
Neretko čujemo od roditelja da su nove generacije (tzv. zed) poput čuda prirode. Pominju da su ostali (rođeni u dvadesetom veku) prevaziđeni. Horski kliču, ponosni očevi i majke, da su se njihovi mališani srodili sa računarima i mobilnim telefonima. Engleski jezik koriste kao da im je maternji…
Ukoliko bismo objektivno sagledali navedene tvrdnje i uporedili ih sa stvarnim stanjem, shvatili bismo razmere zabluda! Na primer, ako nas okružuje toliki broj genijalaca, zašto je svega četiri (4) učenika položilo prijemni ispit za IT smer u Zrenjaninskoj gimnaziji?! Nekada to beše najpopularniji smer, a danas ne može da se formira ni jedno odeljenje.
Novi milenijum je doneo brojne pogodnosti. Informacione tehnologije su olakšale živote. Međutim, veštačka inteligencija još uvek nije zamenila ljudsku. Učenje je i dalje mukotrpan i dosadan proces. Sličan je i put za sticanje veština. Nažalost, olako smo se odrekli saobraćajnih poligona u osnovnim školama. Zbog toga sve veći broj mladih ne zna kako da se ponaša u saobraćaju. Voze bicikle sa slušalicama u ušima. Niko više ne koristi dinamo i „mačije oči“. Reč je o detaljima koji glavu čuvaju…
