Za ili protiv rudarstva, pitanje je sad?

Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Snabdevenost mineralnim sirovinama u dovoljnim količinama i po fer tržišnim uslovima od suštinskog je značaja za ekonomski rast. Međutim, brojne su opasnosti koje su povezane sa njihovim geološkim istraživanjima i eksploatacijom. U savremenim uslovima raste broj rizika od rudarske delatnosti po životnu sredinu.
Sa geografskog aspekta, u strukturi globalne proizvodnje mineralnih sirovina u 2021. godini dominantnu poziciju zauzimala je Azija (60,4%), a sledili su je Severna Amerika (15,3%), Okeanija i Evropa (sa po 6,8%), dok su na začelju bile Latinska Amerika (5,5%) i Afrika (5,2%). Posmatrano prema stepenu razvijenosti, najveće količine se proizvode u zemljama u razvoju (oko 58%), zatim u onima u tranziciji (11%), dok je udeo razvijenih država manji (oko 30%).
U toku poslednje dve decenije (2000-2021) u svetu je došlo do povećanja ukupne proizvedene količine mineralnih sirovina za čak 50%, sa oko 12.000 miliona tona (2002) na oko 18.000 miliona tona (2021). Apsurdno je da se, uprkos svim deklarativnim naporima da se sprovedu dekarbonizacija i tranzicija ka zelenoj ekonomiji, obrazac po kojem čovečanstvo funkcioniše sve više temelji na ekološki štetnoj ekstrakciji mineralnih sirovina. Pri tome, pomenuti porast rudarske proizvodnje nije bio teritorijalno ujednačen: Okeanija (+136,9%), Azija (+113,9%), Afrika (+21,9%), Severna Amerika (+17,9%), Latinska Amerika (+8,3%), dok je jedino na području Evrope zabeleženo smanjenje (-31%). Od ukupnog povećanja proizvedenih količina mineralnih sirovina (+ 6.000 miliona tona), čak dve trećine se ostvarilo u zemljama u razvoju.
Prema podacima Evrostata, u Srbiji je 2022. godine u ovoj delatnosti poslovalo 331 preduzeće, sa 12.186 zaposlenih. Od evropskih zemalja, naša se nalazila na trećem mestu po udelu u svetskoj proizvodnji (0,21%), iza Poljske (0,66%) i Ukrajine (0,59%).
Većina ekonomskih istraživanja o rudarstvu se i dalje fokusira na njegove makroekonomske efekte. Jasno je da ono može biti važan izvor deviznih i fiskalnih prihoda. Kada se dobro upravlja, ovaj sektor je pokretač ukupnog privrednog rasta. Međutim, po pravilu izostaju odgovarajuće analize koje bi na osnovu naučnih metodologija treabalo da ispituju i povezane „društvene troškove”, naročito u oblasti ekologije, zdravlja, socijalne sfere (nejednakosti, siromaštva) i sl.
Doprinos rudarstva razvoju treba sagledavati u smislu ekonomskih i tehničkih mogućnosti, ekološke održivosti i društvene pravičnosti. Identifikovano je čak 27 različitih vrsta posladica rudarske industrije na privredu i društvo. Manji deo se odnosi na ekonomsku, a znatno veći na društvenu i ekološku dimenziju.
Pokazalo se da je, osim potencijalnih pozitivnih efekata na dohodak, zaposlenost i izvoz, većinski uticaj negativan. To je posebno u domenima kao što su: dostupnost i kvalitet pijaće vode i zemljišta, prisustvo zaraznih bolesti, bezbednost, zaštita ljudskih prava, kultura…