Umetnička kolonija u Ečki zaživela je 1956, a jedan od osnivača bio je slikar Tivadar Vanjek. Te godine okupili su se mnogi značajni umetnici (22 autora), među kojima i Milan Konjović, Vasa Pomorišac, Lazar Vozarević. Upravo u ovom malom, banatskom mestu Vozarević je načinio inicijalne umetničke korake. Njegova „Kompozicija” našla se na prvoj izložbi učesnika. Gradu na obalama Begeja poklonio je sedam radova, koje čuva Savremena galerija.
Tragajući po arhivi našeg lista pronašli smo tekst iz 1956. godine, koji je napisao novinar, kasnije glavni i odgovorni urednik Dušan Ćuk. Zadužen za kulturnu rubriku, propratio je rad umetnika i, između ostalog, razgovarao sa Lazarem Vozarevićem.
SEĆANJE NA EČKU
– Ideja o osnivanju slikarske kolonije je zaista izvanredna. Spada u red najboljih, i svakako će doprineti kulturnom napretku Zrenjanina. Dosada se više davalo na druge grane umetnosti, a ovo je sada uspeo pokušaj da se i slikarstvo pomogne, da se skoncentrišu sredstva. To je dobro. Mi smo slikarska nacija, naši preci su još u dvanaestom veku davali značajna ostvarenja. Interesantno je da je prva kolonija stvorena kod vas „prečana” i da su one tu najmnogobrojnije – rekao je tom prilikom Vozarević, i dodao da će ona omogućiti da se brzo otvori galerija slika.
Zrenjaninci imaju priliku da do sredine marta, u salonu Savremene galerije, pogledaju dela ovog autora. Reč je o izložbi koju su organizovale naša i Galerija „Lazar Vozarević” iz Sremske Mitrovice. Ovom postavkom obeležava se stogodišnjica rođenja istaknutog umetnika posleratne likovne scene u Jugoslaviji i značajnog predstavnika modernizma. Kustoskinja je Slavica Žarković, istoričarka umetnosti.
– U Umetničkoj koloniji Ečka Lazar Vozarević je boravio četiri puta (1956, 1957, 1958, 1960). U Zrenjaninu je izlagao još jednom na izložbi „Decembarske grupe” 1956. godine. U našoj kolekciji čuvamo sedam njegovih slika i jedan crtež. Svi oni mogu se svrstati u njegovu kubističku fazu.
Kako bi se na zajedničkoj postavci predstavilo stvaralaštvo ovog umetnika napravljen je izbor od 25 dela. Pored naših, nastalih od 1956. do 1960, kolege iz Sremske Mitrovice ustupile su još 18 radova. Vozarević ih je stvarao od 1961. do 1968, u okvirima enformela i postenformela – objasnila je Slavica Žarković.
UTICAJ NA VANJEKA
Prema njenim rečima, Lazar Vozarević rođen je 1925. godine u Sremskoj Mitrovici. Završio je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu 1948, a 1960. postao je njen docent. Bio je član „Jedanaestorice” i „Decembarske grupe”. Usavršavao se prilikom nekoliko boravaka u Parizu. Tokom svog stvaralaštva prolazio je kroz nekoliko faza, kao što su kubizam, enformel i postenformel. Pored slikarstva bavio se ilustracijom knjiga, scenografijom i mozaikom. Izlagao je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu (Tokio, London, Njujork, Sao Paolo, Rim, Prag, Stokholm).
– Ono što takođe treba napomenuti jeste da je Vozarević dobrim delom uticao i na pojedine ovdašnje umetnike, najvše na Tivarada Vanjeka. Promene u Vanjekovom slikarstvu nastaju nakon susreta i zajedničkog rada sa mladim stvaraocima koji sredinom 20. veka dolaze u Koloniju i u nju donose duh modernosti, među kojima je i Vozarević – dodala je naša sagovornica.
Govoreći o razvoju ovog umetnika, Slavica Žarković je objasnila da tokom pedesetih godina 20. veka Vozarević primenjuje jedan linearan tretman forme, koncentrišući se na mirne pojedinačne likove ili grupe. Kroz njih je pokušao da objedini nacionalne teme srpskog srednjovekovnog slikarstva i postkubističko shvatanje forme koju je predstavljao kroz sistem linija i plošnih (ravnih) površina.
– Radikalni prekid sa kubizmom dešava se 1961. kada se fokusira na pikturalnost materije u skladu sa tada aktuelnom klimom enformela u slikarstvu. Od 1964. u svoje radove ponovo uvodi geometriju pravilno raspoređujući metalne jedinice koje utiskuje na zlatnoj ili crvenoj osnovi.
Tokom dve decenije intenzivnog umetničkog trajanja, Vozarević je pokušavao da sjedini nove umetničke forme sa sadržajem koji korespondira sa svetom koji je nekoliko vekova udaljen, gradeći tako jedno novo estetsko uverenje. Uklapajući tradiciju i jezik moderne izgradio je jedan vlastiti likovni izraz čije vrednosti i danas prepoznajemo – rekla je Žarković.
Gošća na otvaranju bila je direktorka Galerije „Lazar Vozarević” Marija Vuruna, istoričaka umetnosti. Napomenula je da ova ustanova baštini 80 dela pomenutog autora (60 slika i 21 crtež). Kolekcija sadrži radove iz svih faza Vozarevićevog opusa, što posetiocima daje uvid u njegovo komletno stvaralaštvo.
– Istakla bih dobru saradnju sa Savremenom galerijom, koja je ovom postavkom dodatno potvrđena. Posebno je važno da godinu jubileja počinjemo u Zrenjaninu, gradu koji se i vezuje za Vozarevićeve početke – kazala je Marija Vuruna. Miroslava Malbaški Foto: Jovan Drndak Njegović i arhiva Savremene galerije
