Mrežu javnih zdravstvenih ustanova u Srbiji čini 311 institucija. Uporedo, poslednjih decenija zabeležen je značajan porast klinika i ordinacija u privatnom sektoru. Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), u Srbiji je u 2022. evidentno postojanje 692 privatne zdravstvene ustanove, čiji su prihodi u 2022. godini iznosili 34 milijarde dinara. U poređenju sa 2019. godinom, uvećani su za 54 odsto. Kada se toj brojki dodaju i jedinice lične prakse, onda je broj privatnika u zdravstvu još veći i iznosi 6.564.
Ovo su podaci republičke Komisije koja je sprovela sektorsku analizu stanja i uslova konkurencije na tržištu pružanja privatnih zdravstvenih usluga za period 2019-2023. na primeru 18 ustanova i pozitivno ih ocenila. Komisija je uočila i da su najzastupljenije privatne zdravstvene ustanove u Srbiji apoteke. One čine 70 odsto ukupnog privatluka u ovom sektoru. Za to vreme opšte bolnice i domovi zdravlja učestvuju sa samo sedam odsto. Među njima, najviše prihoda i pregleda ostvaruju tri zdravstvena sistema u Beogradu: „Medigroup”, „Belmedik” i „Euromedik”.
TRKA DO VRHA
Veća tražnja lekarskih usluga otvorila je prostor za razvoj konkurencije. Tako je ukupan broj doktora u radnom odnosu, u analiziranim privatnim ustanovama, u 2023. godini iznosio 1.123, i povećan je za 43 odsto. Za to vreme broj angažovanih lekara van radnog odnosa iznosio je 2.120 i smanjen je za 10 odsto u odnosu na 2019. godinu. Takođe, ukupan broj medicinskog osoblja u 2023. iznosio je 1.586 i za 55 odsto je povećan u odnosu na 2019, dok je broj nemedicinskog osoblja bio 763 i povećan je za 70 odsto u posmatranom periodu.
Ukupan broj pregleda u opštim bolnicama i domovima zdravlja kod analiziranih privatnika u Srbiji iznosio je u 2023. godini 4,3 miliona. To predstavlja rast od oko 55 odsto u poređenju sa 2019. godinom, navodi se u analizi.
U posmatranim zdravstvenim ustanovama, prihodi od fizičkih lica učestvuju sa oko 75 odsto u proseku. Ostatak čine prilivi od pravnih lica, najviše osiguravajućih kuća. Prihodi po ovom poslednjem osnovu su povećani za skoro 3,5 puta tokom petogodišnjeg perioda. Komisija je zabeležila da je najveća koncentrisanost privatnih bolnica (30%) i domova zdravlja (70%) u Beogradu. U odabranom društvu koje predstavljaju najveći privatni sistemi u zemlji, našla se i ovdašnja opšta bolnica „Sveti Jovan”.
RASTE BROJ ORDINACIJA
Najzastupljeniji oblici privatluka u zdravstvu Zrenjanina su stomatološke ambulante. Pristupačne za otvaranje, jedno vreme nicale su i u garažama i stanovima. U međuvremenu se dosta toga promenilo, a ulaganja u opremu podigla su nivo ove zdravstvene usluge. Prema rečima dr Dragana Krstića, predsednika Okružne organizacije Sindikata lekara i farmaceuta (SLF) u našem gradu, broj ordinacija se poslednjih godina značajno povećao.
– U proteklih pet godina, od korone, broj stomatoloških ordinacija je porastao sa 39 na skoro 60 – naveo je dr Krstić.
Osim stomatologa, sve zrenjaninske apoteke su u privatnom vlasništvu. Takođe, javna ustanova „Apoteka Zrenjanin” odavno je u koncesiji i izdata novosadskoj Apoteci „Janković”.
Kada je reč o lekarskoj praksi, prvo otvaranje ordinacija datira iz devedesetih godina. Od tada do danas, ulaganja su značajno unapredila ponudu za lečenje. Pored već pomenute, Opšte bolnice „Sveti Jovan”, u našem gradu rade i poliklinike „Radović”, „Femili medika”, Specijalistička hirurška bolnica „Popov”.
Sve većem broju lekarskih ordinacija pridružile su se i ordinacije za fizikalnu terapiju, kao i dijagnostiku. U porastu je i broj laboratorija – „Medlab”, „Tetra lab”, „Jugolab”, „Akvalab”, „Vorgić”…
DA NOVAC PRATI PACIJENTA
I dok ponuda ustanova raste, čini se da jedna važna karika nedostaje. Svojevremeno je država najavila reformu zdravstvenog osiguranja, ali još uvek nije omogućila da građani o trošku RFZO, sa overenom zdravstvenom knjižicom, biraju da li će se lečiti u državnoj ili privatnoj ustanovi. Zato se apeluje da se omogući zaključivanje ugovora sa privatnim pružaocima zdravstvenih usluga. U ovom trenutku mali broj njih ima zaključen ugovor sa RFZO. Kako se konstatuje u izveštaju Komisije za zaštitu konkurencije, mahom se radi o lečenju neplodnosti, operaciji katarakte i hemodijalize.
– Zaključivanje ovih ugovora omogućilo bi da se cena određenih zdravstvenih usluga privatnog sektora, koji pacijentima sada refundira RFZO, direktno uplaćuje ustanovama, dok bi pacijent za svoj pregled u privatnoj praksi plaćao cenu umanjenu za priznati iznos troškova – navodi se u Sivoj knjizi zdravstva, koju je 2020. objavila Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Pored zdravstvenih ustanova, Komisija je analizirala ponude devet osiguravajućih kuća. Posmatrane zdravstvene ustanove najviše su sarađivale sa „Đenerali”, „Viner” i „Unika”. Konstatovano je da u ovom trenutku mali broj privatnika ima zaključen ugovor sa RFZO.
Preporučeno je da se zdravstvene ustanove, u saradnji sa osiguravajućim kućama, dosledno pridržavaju ugovorenih obaveza u vezi sa promenama cena. Takođe, pozvano je Ministarstvo da izradi jasnu nomenklaturu zdravstvenih usluga, koja bi se primenjivala u svim ustanovama. Miroslava Pudar
BRZINA SE CENI
Privatni zdravstveni sistem je vremenom dobijao na značaju zahvaljujući efikasnijem funkcionisanju u odnosu na javni sistem. Na to su uticali brzo zakazivanje pregleda kod željenog lekara, kraće vreme čekanja na pregled, bolji uslovi lečenja, kao i korišćenja moderne medicinske opreme, konstatuje Komsija za zaštitu konkurencije u svojoj analizi. Pored navedenog, značaj privatnog zdravstvenog sistema ogleda se i u činjenici da sve veći broj poslodavaca u svoje pakete uključuje privatno zdravstveno osiguranje, gledajući na to kao na investiciju u produktivnost i zadovoljstvo zaposlenih.
USTANOVA ILI PRAKSA
Zakon predviđa mogućnost da se medicinske usluge pružaju u privatnim zdravstvenim ustanovama i praksi. Privatna praksa u suštini predstavlja vrstu preduzetništva i funkcioniše kao lekarska ili stomatološka ordinacija, poliklinika, ambulanta ili laboratorija. Može je osnovati samo zdravstveni radnik. Njihov rad podleže brojnim propisima, kontrolama i nadzoru.
ANKETA: Pitali smo sugrađane da li koriste usluge privatnog zdravstva i kakva su im iskustva sa proverom zdravlja u državnim ustanovama.
Ivan Todorov
– Ne koristim usluge privatnog zdravstva, jer nemam veliku potrebu za tim. Sve što mi treba obavljam u državnim institucijama. Do sada nisam imao nekih problema, tako da sam zadovoljan. Činjenica jeste da se čeka na preglede, ali razumem, jer nas ima dosta. Meni to ne smeta. Ko ima veće prohteve verovatno nije zadovoljan.
Snežana Kovačević
– Kod privatnika idem samo kada znam da se u državnim ustanovama čeka malo duže, a mišljenje doktora mi je potrebno odmah. Inače, preglede kod specijalista obavljam u bolnici i zadovoljna sam. Jednom godišnje radim laboratorijske analize. Kada dođem u Specijalističku polikliniku uvek bude gužva, ali kad krenu da rade ne čeka se dugo. Ja sam zadovoljna, ali svako ima različito iskustvo.
Tomislav Đurin
– U državnim i u privatnim ustanovama rade isti ljudi. Kada odem prepodne u Bolnicu, kažu mi da popodne dođem kod njih na pregled privatno. Jedina je razlika što tamo moram da platim. To nije u redu. Svi plaćamo penziono i socijalno, treba od tih para i da se lečimo. Imate i ljude koji nemaju finansijskih mogućnosti to sebi da priušte, pa pozajmljuju novac za preglede. Em si bolestan, em imaš ovu muku.
Ivan Todorov
Snežana Kovačević
Tomislav Đurin
