Ako utorkom, četvrtkom ili subotom navratite do zrenjaninskog „buvljaka”, koji se nalazi u produžetku Centralne pijace, sigurno će vam se vratiti osmeh na lice. Ogroman prostor prekrili su različitim proizvodima prodavci sa svih strana.
Oni glasno nude „krpicu za samo sto dinara” ili „sve iz kutije 50 dinara”. I dok se oko ogromne tezge sa košuljama, šalovima, bluzama i suknjama uglavnom tiskaju dame, na susednom prodajnom mestu posloženo je stotinak kartonskih kutija. A u njima, nema čega nema: posuđa, alata, igračaka, raznog oruđa… Primiče se njima različit svet, dok dvojica dečaka glasno nude robu za 200 ili 300 dinara.
– Zaista sam srećna. Evo, pronašla sam ovaj keramički čajnik u ovoj kutiji i platila ga samo 50 dinara – uz osmeh govori jedna sugrađanka.
Ubrzo upoznajemo prodavce, Željana (16) i Peru (13), koji svojim gromkim glasom privlače mušterije.
-Mi ovde samo pomažemo. Možete o svemu razgovarati sa Hasanom. On nam je drugi otac i pomaže nam da na ovakav način zaradimo koji dinar – u jedan glas vele Željan i Pera.
Potom se pojavljuje i Hasan Ćosović (61). On se tog jutra bavio drugim svojim štandom na kome su bili izloženi antikviteti: od replika umetničkih slika i fotografija do starih mlinova, avana, stonih lampi…
– Duže od 40 godina sam u ovom poslu. To je i osnovno zanimanje moje brojne porodice. Trenutno u našem domaćinstvu živi osamnest odraslih i potomci. Za sve valja zaraditi koru hleba. Kvantaši, najloni i buvljaci su naš svet. Idemo širom zemlje, kao i preko njenih granica – priča Hasan. Rođen je u Prištini. Porodica mu se pre 64 godine doselila u Zrenjanin. Otac mu se zaposlio kao glavni ložač u Narodnom pozorištu.
– Jednostavno, naviknuti smo od najranije mladosti da radimo i da se borimo za život. Tako smo odrastali i uvek se međusobno pomagali. Završio sam osnovnu školu i posle nje već bio u poslu oko skupljanja sekundararnih sirovina, starog gvožđa, perja. Porodica se stalno širila, te smo tako proširivali stambeni i poslovni prostor u ulici Franje Kluza – kazuje svoju životnu priču ovaj otresiti sagovornik romske narodnosti. Napominje da iz dva braka ima šestoro dece i 24-oro unučadi, te da je 25. na putu. Očevim putem krenuli su i sinovi Ibrahim i Isen. Oni razvijaju svoj biznis na kvantašima i sličnim pijacama u Beogradu, Novom Sadu, Subotici…
– Trenutno je ovakav posao na sitno i za mali novac najisplativiji. Oni sa puno para ovde ne navraćaju, ali zato oni koji bi da priušte neku sitnicu, mogu je kupiti za malo novca. Za 50 dinara može se pazariti pepeljara, ukasni tanjir, keramička šolja… To vam je maltene kao kutija šibica – zadovoljno ističe naš sagovornik i vodi nas do njegovog centralnog štanda na kome su izloženi brojni antikviteti.
– Cena im je od 300 do 6.000 dinara. Može i jeftinije, sve je stvar pogodbe. Velika je potražnja za starinama. Gde ih nabavljam? Iz Mađarske, Nemačke, a u poslednje vreme najviše iz Holandije. Ljudi se tamo toga oslobađaju, posebno mlađi. Sa druge strane, kod nas se trenutno najviše traži – priča Hasan. U više navrata napominje da mu je porodica u prvom planu i da decu od najranije mladosti vaspitava da rade i stvaraju za život.
Sagovornik „Zrenjanina” poznaje buvljak kao svoj džep; to se vidi u komunikaciji sa ljudima koji ga sa svih strana obleću i zapitkuju o robi koja ih zanima.
– U subotu ćemo imati 120 punih kutija sa više od hiljadu različitih artikala. Dobro smo se pripremili za ovogodišnju sezonu – uz pozdrav i rukovanje zaključuje priču Hasan Ćosović.
Tekst i foto: Nikola Božović
OD KAFANE DO ŠKOLE
Hasan je tokom života dosta toga radio. Svojevremeno je formirao i Udruženje „Sao Roma” koje je imalo i Kulturno umetničko društvo. Okupljalo je veliki broj mladih. Blizu stotinu mališana kasnije je nastavilo usavršavanje. Zanimljivo je da je Uduženje školu oformio u delu porodične kuće u kojoj se nekada nalazila kafana.
UNUK DEDINIM STOPAMA
– Ovo je moj unuk imenjak. Rado dolazi na buvljak. Polako i on ulazi u ovoj posao. Za nasledike ne brinem, hvala bogu imam ih i svi su od malih nogu naviknuti na pošteni rad. Zbog toga nikada nismo ni koristili socijalnu pomić – veli Hasan Ćosović i ponosno staje pred objektiv sa svojim unukom.
KANCELARIJA U GRADSKOJ KUĆI
Pre dvadesetak godina u vreme kada je na čelu Grada Zrenjanina bio Goran Knežević, romska poplulacija imala je i svoju kancelariju u lokalnoj samoupravi. Hasan Ćosović, kao predsednik Udruženja, bio je u neposrednom kontaktu sa građanima romskog naroda i nadležnim stručnim služabama radi lakše komunikacije i ostvarivanja građanskih prava.
