Naselje na granici Srbije i Rumunije pre skoro dve decenije suočilo se sa nepremostivom silom prirode. Uprkos višednevoj odbrani u kojoj su učestvovali pripadnici vojske i civilne zaštite, kao i stanovništvo, Tamiš je 20. aprila 2005. godine probio nasip. Voda je prodrla u veći deo sela, stradale su kuće, ostali objekti, njive, stoka. Na sreću, nije odnela ljudske žrtve.
– Tamiš je dnevno nadolazio i po dva, tri metra. Činili smo sve da podizanjem nasipa zaustavimo nalet, ali je teško bilo obuzdati vodenu stihiju – seća se Milan Žebeljan, tada prvi čovek Kriznog štaba.
Danas Jaša Tomić izgleda potpuno drugačije. Pri saniranju posledica pomoć je stizala sa svih strana. Ugroženo područje obilazili su najviši državni zvaničnici. Izgrađeno je 375 stanova i kuća. Nikla su potpuno nova naselja. Na primer „Utrine”. Veliki broj objekata je renoviran. Povrh svega, žitelja je sve manje. Kako ističe Žebeljan, pre dvadesetak godina bilo je blizu 3.000 stanovnika, a danas ih je upola manje.
Treba reći da je tada stradalo i selo Busenje, u kojem je potom izgrađeno 26 novih stambenih objekata. Poplavljeno je bilo i pogranično naseljeno mesto Međa. Posle saniranja posledica nepogode niklo je pedesetak novih kuća.
– Tadašnji ministar Velimir Ilić je tokom poplave desetak dana dolazio u Jašu. Zalagao se da se izgradi ili obnovi svaki oštećeni objekat. Radilo se sve organizovano, te su i građani postepeno dobijali krov nad glavom – navodi Žebeljan.
Put nas je potom odveo u ulicu Sloga, u novoizgrađeni dom porodice Jelice i Predraga Stojkova. Kažu da su plac nasledili od bake kojoj je kuća u poplavi porušena. Izgrađen im je nov objekat. Sećaju se da su se za vreme poplave ljudi međusobno pomagali.
– Bili su to izuzetno teški dani. Opštinska vlast u Sečnju, na čelu sa predsednikom Predragom Miloševićem Karasijem, brzo je reagovalala i mnogo nam pomagala. Dosta toga je izgrađeno i popravljeno. Međutim, imamo jednu zgradu sa 16 stanova koja nikada nije useljena. Ne znam zašto, ni gde je zapelo. To je velika šteta. Objekat je izuzetno kvalitetno zidan – veli Novak Zubac, danas penzioner, a tih dana jedan od opštinskih operativaca, žitelj ovog mesta.
Poljoprivrednici su dobili nadoknadu za uginulu stoku i obeštećenje za štetu koju je vodena stihija nanela obradivim površinama.
Utisak je da Jaši Tomiću nedostaju ljudi. Na ulicima ih je malo, a tek poneki automobil hita prema graničnom prelazu sa Rumunijom. Ovo naselje nije ispraznila poplava od pre dvadeset godina, jer je ono u celosti obnovljeno. To, međutim, nije dovoljno. Stanovnici moraju od nečega da žive. Potrebno im je zaposlenje. No, u međuvremenu su prestali da rade „Kovačnica”, „Ratar”, Plućna bolnica, „Tamiš”…
NIKOLA BOŽOVIĆ Foto: S. Mladenovski i N. Božović
PODRŠKA SE NE ZABORAVLJA
Brojni su primeri humanosti i pomoći koja je izdašno stizala u poplavljeno područje. Formiran je poseban štab, a sabirni centri bili su u Osnovoj školi i Mesnoj zajednici. Takođe su bile angažovane pravoslavna i katolička crkva. U Jaši Tomiću ne zaboravljaju ni podršku sportskih kolektiva, pozorišta i škola iz zemlje i inostranstva.
PREVENTIVNE MERE
Tokom poplava građani Jaše Tomića imali su stalnu zdravstvenu zaštitu. Veterinari koji su bili na terenu sprečili su epidemiju. U hotelu „Crveni cvet” u Sečnju bila je organizovana Narodna kuhinja za žitelje Jaše, ali i sve ljude koji su bili angažovani na saniranju posledica katastrofe.
BOLJA ZAŠTITA
Novi nasip uz obalu Tamiša visok je jedan metar. Dug je oko 26 km, po 13 km na obe strane reke. U njegovo formiranje država je uložila oko 500 miliona dinara. Od investicija u poslednjoj deceniji treba pomenuti izgradnju desetak kilometara kvalitetnog asfaltnog puta od Sečnja do Jaše Tomića. Otvoren je i međunarodni granični prelaz prema Rumuniji.
