Visoki troškovi koče investicije
Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogadu
Od početka godine privredna aktivnost u Srbiji usporava. Međunarodni monetarni fond (MMF) je u svom ovogodišnjem aprilskom izdanju „World Economic Outlook” smanjio procenu rasta BDP-a Srbije u 2025. godini sa 4,1% na 3,5%.
Ovakvim tendencijama u najvećoj meri doprinose usporavanje privatne potrošnje i jenjavanje investicione aktivnosti. U kriznim vremenima ljudi ne raspolažu sa dovoljno novca i/ili oklevaju sa kupovinama. Podaci o naplati javnih prihoda upravo potvrđuju navedenu pravilnost. U prvom kvartalu ove godine prihodi od PDV-a praktično stagniraju, dok su oni od akciza opali na međugodišnjem nivou za 2,3%. Reč je, očito, o direktnoj posledici činjenice da promet u trgovini na malo beleži minimalan rast u toku prva tri meseca ove u odnosu na isti period prošle godine (0,7%). Prisutan je i osetan pad prihoda od naplate poreza na dobit preduzeća u toku prvog kvartala (za 18% je niži u odnosu na isti period lane) što upućuje na zaključak da profitabilnost kompanija opada.
Očekivano, u situaciji kada im zarađivačka sposobnost slabi, od preduzeća se ne može očekivati da budu nosioci investicionog zamajca. Troškovi poslovanja su vremenom drastično povećani. Danas je prosečna zarada u Srbiji, iskazana u evrima, veća čak za 80% u odnosu na vreme pre pandemije korona virusa (sa 466 evra u 2019. na 840 evra u 2024.), dok je „minimalac” gotovo dupliran (+98%). U istom periodu energenti (struja, gas, čvrsta goriva) su poskupeli za oko 50%, odnošenje smeća za 78%, a otpadnih voda za 63% itd. Stoga ne treba da čudi što preduzeća muku muče da održe poslovanje i odustaju od novih ulaganja.
Pokazalo se i da pokušaji da se povećavanjem zarada sustigne rast cena ne dovodi do željenih efekata. Naprotiv, to dodatno potpiruje inflaciju. Ona nastavlja da „jede” nominalni rast dohodaka. Uvećane plate utiču na inflaciju po dva osnova. Najpre, to predstavlja direktan rast troškova za preduzeća, što se po pravilu preliva na cene finalnih proizvoda. Sa druge strane, zarade zaposlenih su među glavnim izvorima tržišne tražnje, a poznato je da veća tražnja dovodi do rasta cena. To se upravo i dogodilo. Uprkos povećanju nominalnih dohodaka (plata i penzija) nivo potrošnje u maloprodaji stagnira.
Iako je inflacija trenutno u željenim okvirima, očito je da su u Narodnoj banci Srbije (NBS) svesni rizika, pa do snižavanja referentne kamatne stope i dalje ne dolazi. NBS je do sada nivo svoje referentne kamatne stope snizila samo simbolično, sa nivoa od 6,5% na 5,75%. U pitanju su tri smanjenja od po 0,25 procentnih poena, pri čemu su sva bila u toku prošle godine – u junu (na 6,25%), u julu (na 6%) i u septembru (na 5,75%).
Sa druge strane, naše firme se suočavaju i sa padom tzv. izvozne tražnje usled činjenice da se ekonomske prilike komplikuju i u zemljama sa kojima najviše sarađujemo. Naime, naši najvažniji spoljnotrgovinski partneri iz EU (Nemačka i Italija) suočavaju se sa poteškoćama. U 2024. godini u Nemačkoj je zabeležen pad BDP-a (-0,2%), dok je u Italiji bio prisutan tzv. nulti privredni rast (+0,7%). Ono što bi trebalo da nas dodatno zabrine jesu najnovije procene MMF-a prema kojima će rast BDP-a tokom naredne dve godine iznositi u Nemačkoj 0% i 0,9%, a u Italiji 0,4% i 0,8%, respektivno.
