Nekadašnji sugrađani Tivadar Vanjek, Vasa Pomorišac, Stevan Dukić i Živojin Turinski potpomognuti Zoranom Petrovićem, Aleksandrom Zarinim, Zdravkom Mandićem, Lazarom Vozarevićem i drugim stvaraocima oživeli su, sada već davne, 1956. godine Umetničku koloniju u Ečki. Dogodine, ova važna institucija slavi sedam decenija postojanja. Na poslednjem skupštinskom zasedanju, održanom 12. septembra, odlučeno je da će u narednom periodu vršilac dužnosti direktora biti Lazar Sretenović (1991) iz Kraljeva. Završio je osnovnu školu „Sveti Sava” i srednju Mašinsko-tehničku „14. oktobar”. Istoriju je diplomirao i masterirao na novosadskom Filozofoskom fakultetu. Na praksi u rodnom gradu bio je u Arhivu, potom i na zameni kao profesor u većini tamošnjih osnovnih i srednjih škola. U zrenjaninskom Muzeju počeo je da radi 1. septembra 2023. kao kustos istoričar. Za stručni ispit odabrao je temu sa domaćeg terena – „Stub kuće Županskih. Život Anice Županski kroz predmete iz Zbirke spomen-kuće”.
U toku je izložba 70. Saziva. Kako ste zadovoljni njenom posećenošću?
– Umetnici su na pozitivan način reagovali i uzvratili veoma interesantnim i nesvakidašnjim radovima koji će postati deo naše kolekcije. Interesovanje publike je veliko i prevazilazi lokalne okvire. Svakodnevno imamo posetioce i iz drugih gradova Srbije, ali i regiona.
Obnovljen je paviljon u sklopu Kaštela.
– Taj objekat je od velikog značaja, jer su u njemu boravili i stvarali svi učesnici Kolonije od osnivanja do danas. U Ečki i njenoj bogatoj okolini, istoriji, arhitekturi, ali i ljudima tražili su inspiraciju. Paviljon je renoviran kako bismo autorima koji će dolaziti obezbedili što komfornije i kvalitetnije uslove za obitavanje i rad. Celokupan enterijer je promenjen i savremeno opremljen.
Koliko umetnina broji Savremena galerija i na koji način se brine o njima?
– Imamo oko tri hiljade predmeta, koji se čuvaju po svim muzeološkim pravilma. Naša galerija je prvi specijalizovani muzej savremene umetnosti na teritoriji bivše Jugoslavije. Baštini uglavnom predmete koji su zaostavština učesnika Kolonije. Međutim, u nekoliko navrata je otkupom zbirka dopunjena delima savremenih autora, tako da možemo pratiti razvoj jugoslovenske kulture od kraja Drugog svetskog rata do danas. Kustos brine o umetninama, a u toku godine očekujemo da konzervator prođe obuku i položi stručni ispit. U svakom momentu kolege iz konzervatorske službe Narodnog muzeja stoje na raspolaganju našim zaposlenima za sve što im je potrebno, na čemu smo im zahvalni.
Šta posetioci dogodine mogu da očekuju?
– Pripremićemo više programa za svačiji ukus. Centralni događaj biće postavka povodom 70 godina Savremene galerije umetničke kolonije Ečka. Tom prilikom štampaćemo i kapitalnu monografiju. Tokom cele 2026. naše aktivnosti biće u znaku jubileja. Posebno ćemo se truditi da eksponate približimo publici.
Koliko su Vam iskustva i kontakti sa ljudima iz Muzeja pomogli?
– Rad u jednoj krovnoj ustanovi koja baštini ogromno blago ne samo sa područja Banat, nego i Vojvodine za mene je bio izuzetno koristan. Kroz nju sam se upoznao sa funkcionisanjem ostalih muzejskih ustanova. S obzirom na to da je Savremena galerija jedan od specijalizovanih umetničkih prostora, stvari funkcionišu dosta slično. Naš posao i primarni cilj prevashodno je zaštita i čuvanje kulturnih dobara. Za uspešan rad neophodna je saradnja sa stručnjacima kako iz muzejske delatnosti tako i drugih profesija.
Zašto ste odabrali Zrenjanin za grad u kojem ćete živeti?
– Samim dolaskom na studije u Novi Sad polako sam počeo da selim svoj život u Panonsku ravnicu. Sa gradom na obalama Begeja sam se najpre upoznao posećujući kolege. Mogu slobodno da kažem da me je očarao njegov šarm, centralni trg sa predivnom arhitekturom i bogato istorijsko jezgro Velikog Bečkereka, Petrovgrada, danas Zrenjanina. Sa aspekta struke pažnju su mi privukle znamenite ličnosti koje su ovde živele i stvarale. Počevši od despota Stefana Lazarevića, preko Đurđa Brankovića, Mehmed paše Sokolovića, Aleksandra Sandića pa sve do dr Slavka Županskog, Emila Gavrila, Mihajla Pupina, Uroša Predića, Dragiše Brašovana i mnogih drugih. Upravo oni su me nagnali da se detaljnije posvetim istraživanju. Posebno su mi bile interesantne verske i svetovne građevine, kao i mnogobrojni mostovi. Sve zajedno daje jedinstven pečat ovom gradu koji nikoga ne ostavljaja ravnodušnim. Kada se pri tome doda da je moja supruga Jelena Popov Zrenjaninka, sve je dovelo do toga da se aprila 2020. ovde i preselim.
