Nulta tolerancija za oglušenje o zakon Stopa kriminaliteta na području grada i četiri opštine srednjeg Banata u prvih osam meseci ove godine smanjena je u odnosu na isti period prošle godine, obelodanio je prošle nedelje načelnik zrenjaninske Policijske uprave (PU) Bojan Marković. Sa njim smo razgovarali o radu policije u poslednjih osam godina, koliko je na čelu zrenjaninskih plavih uniformi. Šta biste odredili kao najveći izazov sa kojim se trenutno suočavate?
– Naš najveći problem su imovinski delikti, odnosno krađe i sitne krađe. Godinama nas to najviše muči, ali u neku ruku je i dobro što su to naši najveći problemi. Naime, važno je istaći da je zabeležena izuzetno niska stopa najtežih krivičnih dela – manje od 2 odsto od ukupnog broja delikata. Ali svaka prijava građana se beleži i za svaki događaj je neko od naših zaposlenih zadužen. S obzirom na to da imamo nultu toleranciju, logično je da imamo i mnogo prijava. To što beležimo svaku prijavu i svaki slučaj, znači da imamo i više posla, ali i da imamo dobru sliku onoga što se dešava u gradu. Koliko organizovanog kriminala ima u Zrenjaninu?
– U gradu već nekoliko godina nemamo nijednu organizovanu kriminalnu grupu. Naravno, postoje kriterijumi prema kojima se klasifikuju kriminalne grupe. Imamo neke grupe sa manjim stepenom ogranizovanosti, ali ne velike. A šta je sa grupama koje se bave prodajom narkotika?
– Specifičnost ovog terena jesu i narkotici. Otvaranje Metadonskog centra smanjilo je tržište. Ali mi na svakih nekoliko dana imamo manje zaplene. To je rezultat kontinuiranog rada i praćenja svih tih manjih grupa. Mapiranje grada je veoma korisno za naše aktivnosti. Uvek saznamo ako se pojavi neki narkotik i delujemo u skladu sa tim. Povećan je broj slučajeva porodičnog nasilja. Kako se sa time nosite?
– Ne bih rekao da je to negativan trend, jer je reč o tome da se porodično nasilje sve češće prijavljuje. Mi smo u neku ruku grad-primer, jer imamo nultu toleranciju i kada je reč o nasilju u krugu porodice. Imamo dobru saradnju sa Centrom za socijalni rad i sa Tužilaštvom. Iz godine u godinu imamo sve više prijava, što znači da su građani stekli veće poverenje u nadležne institucije i samim tim više prijavljuju i ovaj vid nasilja. Koliko su edukacije zaslužne za to poverenje građana i njihovu spremnost da prijavljuju nasilnike?
– Mnogo. Ove godine smo održali desetine predavanja na temu trgovine ljudima, narkomanije, vršnjačkog nasilja, nasilja u porodici… Trudimo se da o tome informišemo osnovce i učenike srednjih škola. Odazivamo se svima koji žele da im održimo edukacije. Imamo stručnjake i za oblast bezbednosti u saobraćaju, tako da držimo predavanja i na tu temu. Kada govorimo o saobraćaju, neizbežno je pitanje: ljudi kažu da je saobraćajna policija prisutnija ovih dana na ulicama u odnosu na ranije mesece. Zašto?
– To je njihov subjektivni osećaj, zato što mi nemamo periode kada kontrolišemo više a kada manje. Saobraćajna policija nema šta da radi u kancelariji. Njeno mesto jeste na ulici. Nema ih više, ali jesu vidljiviji. Kada nekome naplate kaznu za neki prekršaj u saobraćaju, naravno da će ih vozač zapamtiti i primećivati češće. Kako se raspoređuju timovi saobraćajnih policajaca?
– Postoje delovi grada i ulice u kojima se češće dešavaju saobraćajne nezgode ili vozači ne poštuju ograničenja brzine ili nešto slično. Tamo smo onda prisutniji kako bismo suzbili te uzročnike. Gde se najčešće dešavaju nezgode?
– Najčešće su na magistrali, od ulaska do izlaska iz grada. To je najprometniji put, ali, sticajem okolnosti, saobraćajne nezgode se tamo dešavaju pri manjim brzinama i po pravilu ne bude mnogo povređenih. Posledice su ozbiljnije na putevima van grada, gde se vozi brže i gde češće dolazi do sudara. Neka istraživanja pokazuju da je mobilni telefon često uzrok saobraćajne nesreće, kao i vožnja u alkoholisanom stanju…
– Često alkohol u krvi nije sam po sebi uzrok nesreće. Uz alkohol, često je to neprilagođena brzina, ili nepoštovanje prvenstva prolaza. Nažalost, ljudi još praktikuju korišćenje mobilnog telefona prilikom vožnje, razgovaraju i kuckaju poruke. Učinak telefona u tom smislu na smanjenje opreza vozača jednak je kao učinak alkohola. Šta je potrebno da bi se podigla svest vozača u toj oblasti?
– Mislim da je bitna prevencija. Tu veliku ulogu igraju škole, porodica i mediji. Siguran sam da se može smanjiti broj stradalih, ali to ne može da spreči samo policija kažnjavanjem. Bitno je da i mediji često insistiraju na tome. Da li je počelo kažnjavanje vozača čiji putnici nemaju vezan pojas na zadnjem sedištu?
– Jeste. Ali mnogo više kažnjavamo one prekršaje koji direktno utiču na nezgode. Zašto?
– Nemamo dovoljno policajaca. Ipak, i sa ovim ljudstvom se trudimo da radimo najbolje što možemo. Koliko ljudi bi trebalo zaposliti, prema vašoj proceni?
– U pregovorima smo sa Ministarstvom unutrašnjih poslova da dobijemo dvadesetak ljudi obrazovnog profila „policajac”, ali moje subjektivno mišljenje je da to nije dovoljno. Gledali smo neke statistike od pre nekoliko desetina godina, kada je bilo drugačije. Mada, i tada su zahtevi u ovom poslu bili drugačiji… U kom smislu „drugačiji”?
– Bilo je manje prekršaja, a ljudi su manje i prijavljivali. Sada traže i prisustvo policije u srednjim školama. Otvorili smo i odeljenje na Bagljašu da bismo povećali prisustvo organa reda i mira u tom delu grada, ali broj ljudi nismo povećali, samo smo se rasporedili drugačije. Inspektora ima dovoljno, i to utiče na kvalitetan rad. Ali voleo bih da smo prisutniji i u okolnim naseljima. Koliko građani pomažu policiji?
– Više nego ranije. Mislim da građani postaju svesniji da nisu nikome uradili ništa nažao ako prijave nekoga za koga znaju da ima nelegalno oružje kod kuće. Još nismo zadovoljni brojem tih prijava, ali primećuje se boljitak.
POTREBNE „PAMETNE KAMERE”
Načelnik Policijske uprave kaže da bi voleo da grad nadgledaju „pametne kamere”, koje mogu da registruju brzinu, tablice na kolima, kao i da alarmiraju policiju o određenim krivičnim delima.
– Takve kamere bi nam nesumnjivo obezbedile veći nivo bezbednosti, budući da beleže sve – zaključio je Marković.
OPOMENA IZ ŽITIŠTA
Na pitanje koliko se promenila svest ljudi o okolini i opasnostima koje vrebaju u njoj posle masovnog zločina u Žitištu, naš sagovornik kaže:
– Uvek se neko pita da li je moglo da se uradi nešto više da bi se sprečila ta tragedija, nije nikome lako. Ništa nama nije ukazivalo na to. Optuženi prethodno nije imao nikakve kazne, ni prekršajne, čak ni za parkiranje. Nije se znalo da ima nelegalno oružje. Posle toga, imali smo nekoliko dojava iz naselja u okolini, imali smo nekoliko pretresa.
