Ekonomske cene
Piše:Ljiljana Bailović
„Kad će već jednom da uvedu te ekonomske cene, pa da nam svima lakne. Ova skupoća je sad već tolika, da je to neizdrživo!” – ovu naivnu rečenicu izgovorio je jedan samoupravljač, tamo – osamdesetih godina prošlog veka, i ticala se, mislim, visine kirija u društvenim stanovima. Tada je još sve bilo društveno, pa i društveno izgrađeni stanovi. Što ne znači da je uvek bilo i jeftino, bar ne za većinu stanovnika, kako se to i vidi iz „gornjeg navoda”. Ali se i tada stalno govorilo o neophodnosti da se uvedu ekonomske cene stanovanja (kako bi se rešilo održavanje zgrada).
Naravno, ekonomske cene su i tada, baš kao i danas, uvek bile šifra za poskupljenje, nikad za pojeftinjenje. A onu rečenicu kolege u redakciji su citirale kao primer naivnosti samoupravljača (kojima je, međutim, bilo povereno da o svemu odlučuju), te ih je, samoupravljače, bilo lako preveslati, čak i kad je reč o poželjnosti „ekonomskih poskupljenja”. Zato smo i hteli sistemsku promenu, jer smo verovali da će kapitalizam razlikovati rad od nerada i istinu od demagogije. Ali smo se tu grdno prevarili. Ispali smo naivni, baš kao i onaj citirani samoupravljač…
U kapitalizmu je sve poskupelo (osim čovekovog rada, i taksija), ali one „ekonomske cene” koje bi sve razrešile, nismo dostigli. Ni u čemu. Sad se, vidim (povodom Svetskog dana voda) govori o neophodnosti da pijaća voda u Srbiji dobije ekonomsku cenu, e da bi se razrešio problem vodosnabdevanja. Jer, od 155 kontrolisanih vodovoda, skoro polovina (44 odsto) ne obezbeđuje hemijski i bakteriološki ispravnu vodu za piće, a u Srednjobanatskom okrugu čak je 96,4 odsto te vode neispravno. Ceo posao poboljšanja vodosnabdevanja Srbiju bi, kažu, koštao oko dve milijarde evra. Pa bi „realna cena vode” trebalo da bude 1,4 evra po kubiku… Mada, ne znam šta zapravo ulazi u tu realnu ekonomsku cenu – čiji rad, čiji nerad, čije plate, čiji profit, relativna je to stvar, ekonomska cena.