Preopterećene sudije i pomoćnici Proširenjem mesne i stvarne nadležnosti Višeg suda u Zrenjaninu povećao se i broj predmeta, što je uticalo na efikasnost suda. Odlukom o broju sudija određeno je da Viši sud ima devet sudija, uključujući i predsednika suda. Međutim, i nakon proširenja nadležnosti nije došlo do promene broja sudija. Sudije rade pod velikim opterećenjem, a pri svemu tome smanjen je broj zaposlenih. Sada je broj sudija sveden na sedam, odlaskom sudije Dušice Vujin u penziju aprila meseca, kao i izborom sudije Edit Čordaš, u julu za sudiju Apelacionog suda u Novom Sadu.
Predsednica Višeg suda u Zrenjaninu Biljana Martinović kaže, da je 41 radnik u ovoj ustanovi zaposlen na neodređeno vreme, dok četvoro rade na određeno.
– Imamo četiri sudijska pomoćnika, s tim da smo dobili još jednog na određeno vreme zbog povećanog obima posla. Teška je situacija, zbog malog broja sudija i sudijskih pomoćnika, a u interesu građana je da se predmeti rešavaju u razumnom roku – objašnjava naša sagovornica.
Da sudije imaju previše posla potvrđuju i nadležnosti suda. Prema rečima predsednice, Viši sud nadležan je za područje Osnovnog suda u Zrenjaninu, Kikindi, a od 2014. godine i za područje Osnovnog suda u Bečeju.
Osnovni sud u Zrenjaninu je prvobitno osnovan za teritoriju opština Žitište, Sečanj i grad Zrenjanin (Osnovni sud u Kikindi za opštine Kikinda, Nova Crnja, Novi Kneževac i Čoka, a Osnovni sud u Bečeju za teritoriju opština Bečej i Novi Bečej).
Kako kaže Biljana Martinović, Viši sud je nadležan za osam opština i grad Zrenjanin. Ona objašnjava da u prvom stepenu sudi za krivična dela, gde je kao glavna kazna predviđena kazna zatvora preko deset godina. Sudi i za krivično delo silovanja, ubistva na mah, obljubu zloupotrebom položaja, za primanje mita, nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi, izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti, kršenje zakona od strane sudija i druga dela, gde je kao glavna kazna propisana manja kazna od deset godina, ali je zakonodavac smatrao da su ta krivična dela vrlo ozbiljna, pa je zbog toga nadležan Viši sud. Potom u prvom stepenu sudi u krivičnom postupku prema maloletnim učiniocima krivičnih dela od 2006. godine. Sudi o zahtevima za rehabilitaciju, odlučuje o molbi za prestanak mera bezbednosti ili pravnih posledica osude za krivična dela iz svoje nadležnosti. Ova sudska instanca sudi i u građansko pravnim sporovima, o osporavanju i utvrđivanju očinstva i materinstva, u sporovima za zaštitu od diskriminacije i zlostavljanju na radu… Drugim rečima, radi se o krivičnoj i parničnoj materiji.
Pored toga, u drugom stepenu Viši sud odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova: o merama za obezbeđenje prisustva okrivljenog, za krivična dela za koje je propisana novčana kazna i kazna zatvora od pet godina.
– Ukoliko je propisana veća kazna, o tome odlučuje Apelacioni sud u Novom Sadu. Od 1. jula ove godine stupio je na snagu Zakon o izvršenju i obezbeđenju, pa Viši sud odlučuje i o žalbama osnovnih sudova u izvršnim predmetima, što je dodata nadležnost. U drugom stepenu odlučuje i o žalbama na rešenja u građansko-pravnim sporovima, na presude u sporovima male vrednosti, u vanparničnim postupcima – kaže predsednica Višeg suda. – Potom, vrši postupak za izručenje okrivljenih i osuđenih lica, pruža međunarodnu pravnu pomoć u postupcima za krivična dela iz svoje nadležnosti. Izvršava krivičnu presudu inostranog suda, a odlučuje i o priznanju stranih sudskih i arbitražnih odluka ako nije nadležan drugi sud, a pruža i pomoć i podršku svedocima i oštećenima.
„SUDIJSKI DANI” U VRNjAČKOJ BANjI
– Na savetovanju u Vrnjačkoj banji, od 9. do 12. oktobra, održan je okrugli sto o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, terorizmu, o maloletnicima, o sudskoj zaštiti uzbunjivača, o trajanju postupka, zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, i alternativnom rešavanju sporova. Na savetovanju je bilo reči o ujednačavanju sudske prakse, rešavanju starih predmeta, poteškoćama sudova zbog malog broja sudijskih pomoćnika, te o potrebi razmatranja mogućnosti da se poboljša položaj zaposlenih u pravosuđu – kaže predsednica Višeg suda.
