Društvena odgovornost, kao kod svih zdravstvenih radnika
Apoteka Zrenjanin spada među najuspešnije u Srbiji – zajedno sa Suboticom, u grupaciji državnih apoteka, uvrštena je u finansijski stabilnije i uspešnije ustanove ovog tipa u Vojvodini.
Ovo saznajemo odmah na početku razgovora sa vršicem dužnosti direktora Apoteke Zrenjanin dr Milanom Miljušem. Budući da su državne, da li su kod nas apotekarske ustanove klasične „budžetlije”?
– Veoma je važno znati da – nisu! Svega 25 procenata novca koji čini naš promet je budžetski novac. Radi se, naravno, o lekovima sa takozvne pozitivne liste, koji se izdaju na lekarski recept. Tu nailazimo na problem koji je neke apotekarske ustanove doveo u velike teškoće. Lekovi su poslednjih godina više puta pojeftinili, čime su smanjeni transferi od Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Radi se o takozvanim generičkim lekovima, koji se izdaju na lekrski recept. Snižena je pre dve godine i marža koja ulazi u naš prihod, i to značajno – sa 18 na 12 procenata, dakle za trećinu. Prihod koji stičemo na tržištu, prodajom lekova, pomoćnih lekovitih sredstava, kozmetike, dela asortimana ortopedskih pomagala, dijetetskih i sličnih proizvoda, čini 75 odsto našeg ukupnog prihoda. Godišnji promet je oko 60 miliona dinara, a do pre dve godine bio je 90 miliona… Uzrok je, pored pomenutog pojeftinjena lekova, i u nekontrolisanom otvaranju privatnih apoteka poslednjih nekoliko godina. Formalno, spadamo u indirektne budžetske korisnike, a registrovani smo – kao trgovinska firma! Naše čitaoce, posebno one u selima, zanima dostupnost usluga koje pružate, kao i mreža apoteka.
– Kao ustanova od posebnog značaja za širok krug građana, dužni smo da pokažemo visok stepen društvene odgovornsti. Tu podrazumevam i gustinu mreže apoteka. Imamo 34 apoteke: 14 u gradu, računajući i Mužlju i 20 u selima. U većim selima apoteke rade svakog radnog dana, a u manjim dva do tri puta u sedmici, usklađeno sa radnim vremenom ambulanti. U manjim selima kao što su Jankov Most i Mihajlovo ili Tomaševac i Botoš, tri dana u sedmici radi jedna, a druga dva – druga apoteka. Novina je renovirnje i proširenje apoteke u Mesnoj zajednici „Zeleno polje” i otvaranje novih u Tarašu i Mužlji. Nadam se da ćemo do sredine 2017. godine otvoriti apoteku u Mesnoj zajednici „Mala Amerika”. Privatnih apoteka u selima nema, jer se rukovode skoro isključivo profitom. Upravo kod pitanja apoteka u selima, vidi se razlika u ponašanju državnih apotekarskih ustanova i privatnih apotekara. Malo je poznato da u našoj zemlji ima 900 državnih i oko 2.200 privatnih apoteka. Naravno, minimalan broj ih je u selima – koncentrisane su u gradovima, posebno većim. Privatne apoteke ne moraju da primenjuju Zakon o javnim nabavkama, a mi smo „na režimu” centralnih javnih nabavki, rečju – u neravnopravnom položaju na tržištu. Apoteka Zrenjanina, po tradiciji, ima respektabilan stručni kadar.
– Znanje i savestan rad sa svima koji dođu u naše objekte, bilo da dolaze sa lekarskim receptom ili bez njega, podrazumevaju se. Od 135 zaposlenih, 127 ih je na neodređeno vreme, 102 su zdravstveni radnici. Ustanova zapošljava 52 diplomirana farmaceuta, od kojih je troje sa zvanjem specijaliste. Imamo i 50 farmeceutskih tehničara. Ove godine dvoje diplomiranih farmaceuta biće penzionisano. Pored izdavanja i prodaje lekova, naši zaposleni su u svakom momentu spremni da savetom pomognu svakom ko se pojavi u apoteci. Njihov rad, nažalost, u društvu nije dovoljno afirmisan. Marin Stojin
