Laička „podrška” je pogrešan kolosek U svakom trenutku zauzeta je u proseku polovina ležajnih kapaciteta (30 od 50 postelja) odeljenja psihijatrije Opšte bolnice „Đorđe Joanović”. Najčešće mentalne bolesti koje se tamo leče jesu šizofrenija (31 odsto), bolesti zavisnosti (20 procenata) i poremećaji raspoloženja (15 odsto). Ipak, u bolnici leže i oni koji imaju demenciju, poremećaje ličnosti, psihopatiju i neuroze.
– Drugačija situacija je u dnevnoj bolnici – kaže specijalista psihijatar dr Tihomir Papić, načelnik odeljenja. – Tamo su pacijenti koji pate od depresije najzastupljeniji (28 odsto), a malo manje je slučajeva neuroze (25 procenata). Šizofreničnih poremećaja ima 21 procenata, a slede pacijenti koji pate od demencije, poremećaja ličnosti i bolesti zavisnosti.
Koliko su Banaćani „načeti” duševnim poremećajima u vreme kada nemaština i nemilosrdna borba za opstanak otežavaju život i onim najzdravijim? Koliko su ovim oboljenjima izloženi mladi?
Doktorka Jadranka Džomba, psihijatar koji ima ordinaciju u Gimnazijskoj 8, smatra da je osobama koje imaju bilo koju vrstu mentalne smetnje najvažnija adekvatna podrška, ali da je u velikom broju slučajeva ne dobijaju.
– Oni koji nisu doživeli napad panike ne znaju koliko je to strašno i koliko su ljudi opterećeni time. Poneko im pruža laičku podršku, ali na sasvim neadekvatan način. Govore im da oni to mogu da prebrode sami, da im ne trebaju lekovi… Medikamenti jesu potrebni u početku, dok se čovek ne smiri. Dakle, prijatelji i rodbina uglavnom daju pogrešne savete koji dovode do toga da pacijenti počnu da izbegavaju kontakt sa okolinom – kaže dr Džomba.
U privatne ordinacije, prema njenom iskustvu, najčešće dolaze oni koji imaju anksiozne poremećaje, ponekad udružene sa fobijama (od zatvorenog ili otvorenog prostora, socijalnih kontakata…). Kako je navela, svaki drugi-treći pacijent se sada bori sa tim.
– Anksiozni poremećaji nastupaju usled nesigurnosti u sopstvene snage. Danas lako dolazimo u situaciju da izgubimo poverenje u sebe, da li zbog toga što za određeno vreme ne možemo naći zaposlenje ili usled sličnog razloga, ali najčešće je to zbog ekonomske neizvesnosti. Emotivne veze su, takođe, dosta nestabilne. Ljudi „pucaju” u oblastima u kojima su najosetljiviji. Neko je najranjiviji na ekonomskom planu, neko na emotivnom. Kada se u tim poljima „okliznemo”, dolazi do anksioznih poremećaja. Ukoliko se to stanje ne leči, može dovesti do depresije – napominje doktorka, koja je 21 godinu radila na odeljenju psihijatrije u Opštoj bolnici „Đorđe Joanović”.
I ona i stručnjaci sa Psihijatrije u zrenjaninskoj Bolnici imaju iskustvo sa mladim ljudima, za koje kažu da se po pravilu ne plaše da potraže pomoć kada osete da su blizu „pucanja”.
Lečenje se, kako su nam rekli specijalisti, razlikuje od jednog do drugog pojedinca.
– Kod lečenja depresije i šizofrenije nije lako odmah pomoći pacijentu jer dejstvo medikamenata počinje tek posle tri nedelje. Do tada ih držimo pod lekovima koji ih održavaju smirenima i opuštenima, ali funkcionalnima. U svakom slučaju, imaju našu podršku i u svakom trenutku mogu da se izjadaju, da nam ispričaju šta ih muči – kaže dr Papić. On dodaje da svi oni koji pate od ovih bolesti mogu da se zaleče, ali da nikad ne govori da su izlečeni, jer uvek postoji mogućnost da će se bolest vratiti.
Papić: I država slabo pomaže
– Nažalost, ljudi koji su u depresij ili pate od šizofrenije većinom su sami, nemaju nikoga pored sebe. I država slabo pomaže. U poslednje dve godine dostupne su nam terapije u injekcijama, koje su skupe (koštaju 50.000 dinara), ali nemaju neželjena dejstva i veoma su efikasne – zaključuje dr Tihomir Papić, načelnik Odeljenja psihijatrije zrenjaninske Bolnice.
