Prošao je još jedan februar u vremenskom nizu… Ovog 15. februara, ponovo smo, na Svetski dan posvećen deci oboleloj od raka, izašli na trgove da podržimo male super heroje i njihove porodice, u akciji Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka.
Setila sam se prvog takvog februara u Zrenjaninu, 2015.godine. Duvao je vetar, bilo je hladno. Na prostoru kod Vodotornja, u glavnoj ulici, članovi i volonteri NURDOR-a, nekoliko građana. Nije bilo političara, nije bilo medija. Među malobrojnima su bili i gradski odbornici Milena Prstojević, Tanja Dulović i Predrag Jeremić, kao i Guta iz „Novog optimizma”… I tada su se prodavali magneti, kape, šalovi, knjige, a sredstva su bila namenjena prvoj fazi obnove dečjeg hemato-onkološkog odeljenja niškog kliničkog centra. I tada su, ka nebu, u 13 časova, poleteli baloni. Raznobojni. Na njima je pisalo: „Seti se, svaki dan”. Tada sam upoznala Milenu Markov, jednu od majki-hrabrost. Plakala je i čvrsto stiskala fotografiju svog Miloša koji je preminuo pre godinu dana od leukemije. Tri godine trajala je borba malog heroja. Moja imenjakinja mi je ispričala da je NURDOR porodici mnogo pomoglo tokom Miloševog lečenja: „Znate, deca primaju terapije, teško ih podnose, opadne im kosica, lekari, bolnice…”
O NURDOR-u je govorila i majka Novka Tomić, jedno vreme predsednica udruženja, dostojanstveno i uz oštre zamerke ljudima iz Gradske kuće.
Gradska narodna biblioteka i Grad Zrenjanin bili su uz NURDOR ove i prošle godine. Uz dobro osmišljen program, sa malim folkorcima iz „Đerđefa”, pevačkom grupom „Seferini”, Nemanjom Stojšićem, klovnicom Didi… Bilo je drugačije nego 2015, mnogo više sugrađana, bilo je i političara… Sada su baloni bili zeleni, i sa porukom „I ja se borim” su u 13 časova poleteli ka nebu. Bilo je mnogo, mnogo više Zrenjaninaca. Bio je sunčan dan, sa mirisom prolećne nade. Sredstva su skupljana za izgradnju drugog dela niške bolnice, više je roditeljskih kuća, bolji su uslovi u bolnicama, bolji je status roditelja tokom lečenja dece…
Samo je Milena i ovog 15. februara, jako plakala…
