Sudeći po prvim promotivnim večerima, sa novim Pozorišnim klubom Zrenjanin je dobio jedno ekskluzivno sastajalište koje će negovati urbanu atmosferu i pro-intelektualne sadržaje – zabeležila je krajem aprila pre 30 godina u listu „Zrenjanin” novinarka Ljiljana Bailović. U pitanju je bio izveštaj o ponovnom otvaranju renoviranog Pozorišnog kluba. Bio je to poduhvat Branislava Grubačkog i Gavre Vlaškalina, vlasnika gradnuličkog lokala „Zeleno zvono”, a inače i sponzora Narodnog pozorišta.
UZ „ZVONO” STASAVALI NARAŠTAJI
Počelo je izložbom slika Viorela Flore, zatim nastupima bendova „Misija”, „Neverne bebe”, „Instant karma” i „Tunel” Vlade Džeta. The rest is history – u prevodu: kako je dalje tekao život „Zelenog zvona” dobro je poznato.
To je vešto sumirao novinar „Zrenjanina” Aleksandar Bjelogrlić na 20. godišnjicu rada ovog kultnog mesta:
„Retko je ko mogao da nasluti kakva će menažerija koncerata, javnih tribina, modnih revija, izložbi i postpremijernih teatarskih koktel partija protutnjati ovim prostorom tokom naredne dve decenije. Čitavi naraštaji stasali uz „Zvono” i uzavrelu košnicu društvenih zbivanja koju je pod ovim zaštitnim znakom kreirao menadžer Branislav Guta Grubački.”
Sanja V. svoje sazrevanje tokom puberteta vezuje upravo za izlaske u „Zelenom zvonu”.
– To su bile turobne devedesete godine, ali meni nisu bile tako mračne, čemu je doprineo Pozorišni klub, kao jedna od svetlih tačaka. Tamo sam odgledala mnogobrojne koncerte (Rambo Amadeus, Darko Rundek, Neno Belan, Ortodoks keltsi, Del arno bend, Jarboli..). U „Zvonu” sam čula muzičare za koje inače ne bih ni znala, kao što su Lajko Feliks ili Ti-boun Fišer. Naravno, pamtim i nastupe di-džejeva i muzičkih urednika Zorana Čarkića Čareta i Zorana Mojsina Mojse. Svakog vikenda su organizovane ozbiljne svirke, a redovno je bilo festivala, proslava, akcija dobrovoljnog davanja krvi… Imala sam više sreće nego današnja omladina koja je ostala uskraćena za ovakav legendarni lokal – ističe sugrađanka.
I Sanji Obradović „Zvono” je bilo omiljeno mesto za izlaske.
– Tu si mogao svakoga da vidiš i da budeš viđen, da odeš na popodnevnu kafu i super se provedeš do kasno u noć. Osim toga, „Zvono” ima posebno mesto u mom srcu jer sam tu upoznala ljubav svog života – navodi Zrenjaninka.
SIZIFOV POSAO
„Zeleno zvono” je bio mejnstrim koji je zbog ratova i zatvorenosti poprimio alternativni karakter, postavši centar toliko potreban Zrenjanincima i srpskom društvu onog vremena, poručio je Branislav Grubački protekle subote u „Lajon pabu”, na obeležavanju 30. godišnjice otvaranja Pozorišnog kluba.
Smatra da je Zrenjanin u doba „Zelenog zvona” tretiran ravnopravno sa Beogradom i Novim Sadom.
– Bio je ucrtan na društvenoj mapi kao nezaobilazno mesto gde će se svirati, promovisati, razgovarati, izlagati…Iako su mi mnogi govorili da je ono što radim u Zrenjaninu Sizifov posao, nikada ga nisam potcenjivao. Verovao sam da grad od 120 hiljada stanovnika zaslužuje takav tretman. Sada tog odnosa više nema niti ima kapaciteta da se tako nešto ovde pokrene. U vremenu brzine, instant priča i površnosti, jako je teško graditi nešto i uspostaviti kontinuitet – konstatuje Guta.
Nakon zatvaranja Pozorišnog kluba, Grubački je svoje delovanje nastavio u Beogradu, kroz pokret „Novi optimizam”.
– Činjenica da „Zvono” više ne postoji i da mu je izbrisan svaki trag, posebno u pozorištu, navodi me na misao da je cilj bio da se iz Zrenjanina iskoreni ideja da neko sopstvenim sredstvima i ličnim angažmanom pravi nezavisnu kulturnu ili društvenu instituciju u gradu – zaključuje Guta.
M. Maričić i J. Šormaz FOTO: Arhiva Lista „zrenjanin” i FB Zeleno zvono
GRADNULIČKO „ZVONO”
Picerija–galerija–teniski klub „Zeleno zvono” osnovano je 1991. godine u Prvomajskoj ulici.
– Prvi slogan nam je bio: Izlaz uvek postoji, ovo je naš pokušaj. Time smo pozvali na mir u ratnim godinama – isticao je Branislav Grubački.
Ovaj lokal je nastavio da radi i nakon otvaranja kluba u zgradi Narodnog pozorišta 1994. godine. Četiri dana pre ubistva Slavka Ćuruvije, 7. aprila 1999, dogodio se napad na gradnuličko „Zvono”. Maskirane osobe su kundakom oborile noćnog čuvara i demolirale lokal. Nekoliko dana kasnije objekat je gađan iz automatske puške. Kasnije je kamenovan, izlupan, iscrtan, a 2006. i zapaljen.
– Niko to nije gonio po službenoj dužnosti. Nije fer što se to dogodilo, a ni kako se grad odnosio prema toj činjenici – izjavio je Guta 2014. godine. Pozorišni klub „Zeleno zvono” zatvoren je na dan izbora, 24. aprila 2016. godine.
PO LJUDIMA SE KLUB POZNAVAO
– Osim brojnih aktivnosti, koncereta, promocija, Pozorišni klub „Zeleno zvono” činili su i Zrenjaninci koji su tu radili. Tokom godina brojni sugrađani su prošli kroz Pozorišni klub. Danas su sve to ostvareni ljudi kojima je „Zeleno zvono” bila odskočna daska – veli Simo Božić, nekadašnji menadžer personala.
