Baba Marta se igra sa nama – taman temperatura bude još malo pa letnja, a onda nas obori vetar, pa padne kiša, a bilo je i grada. I mnogi drugi se igraju sa nama,
Prošle nedelje, bilo je to u sredu, u centru grada održana su dva događaja – otvaranje „Startit centra”, u prostoru nekadašnjeg pozorišnog kluba i, u isto vreme, ispred Gradske kuće, sindikalni protest zbog visokih cena daljinskog grejanja u gradu. Mnogi su ta dva događaja videli kao dva Zrenjanina. Nisam to tako videla. Jednostavno, to je naša svakodnevica: uglavnom mladi ljudi, okrenuti informacionim tehnologijama i budućnosti, i nezadovoljni građani koji su, opet zbog nezadovoljnih građana ali koji su te kišovite večeri ostali u svojim toplim domovima, protestovali. Na otvaranju je, kako to i priliči, bilo svečano i lepo jer – gradu je potreban takav centar, kao prozoru budućnost. Na protestu – e, bile su tu rolne toalet papira. Nisam pristalica ovakve simbolike u iskazivanju protesta, mislim da je to sasvim nepotrebno i neprimereno samom skupu, ali su se neki uzbunili – jao, grad je zasut papirom, užas… Uglavnom, sve je to odmah i sklonjeno, a ništa nije uništeno.
Pišem ovo zato što se izborna trka ubrzava. Što znam da nam gradske fasade stradaju od predizbornih plakata, koje je kasnije teško skinuti. I pišem to zato što će nam svi govoriti kako su samo oni bogom dani da nas vode dalje, ka boljem životu. Ne volim izbore, posebno ovako učestale kao što je to kod nas. I ne znam kako ćemo pregurati još jedne, pa još jedne…
Operski pevači pred izlazak na scenu imaju običaj da požele sreću „toi, toi, toi”. Pa, rekla bih svima nama u (pred)izborne dane – „toi, toi, toi” – da preživimo sve ono što nas čeka… Za one koji učestvuju u izbornoj trci ovaj pozdrav sreće ne važi…
