Piše: Milena Bečejac
O njemu su pisali mnogi novinari, tekstove o njemu objavljivale mnoge novine. Naravno, i naš „Zrenjanin”. Poslednju put, bilo je to lane, iz pera Žarka Cvetića. Dolazio je ranije i u našu redakciju, ali ja ga nisam nikada upoznala.
Ali, teško je da ste Zrenjaninac a da vam ime Slavka Anđelova (ili Anđela) nije poznato. Ako ne ime, onda nadimak Slive, sigurno da jeste. Ovaj, sada 71. godišnjak, bio je, a i sada je pravi mag sa fudbalskom loptom. On je žongler sa buba-marom, naravno, fudbalskom. Počeo je druženje sa fudbalom u „Proleteru” kada mu je bilo samo deset godina. Počeo je da žonglira 1982. To je njegova ljubav, strast, njegov usud. Videla je njegovo umeće publika u 500 gradova i sela bivše Jugoslavije, ali i u Napulju, 1997. Lični rekord – više od pet sati i dva minuta, lopta nije pala na teren… U penziju je otišao sa 2222 žongliranja loptom. Posle je stigao i infarkt.
Videla sam ga prošle godine kod bivše Robne kuće „Beograd”, sada „Njujorkera” i čega još sve. Uvek je bilo onih koji su zastajali, i popričali sa njim, a za svo to vreme, Slive je baratao loptom. Nema greške. Fudbal i žuti dres. Zbog brazilske reprezentacije. Da, bilo je i onih koji su samo prolazili.
Jednom je rekao, a jedan zrenjaninski portal zabeležio, da ga je žongliranje naučilo da ne sme da greši. I u svemu tome, odzvanjali su, tu negde, aplauzi koje je dobijao na stadionima, uoči mečeva, na ulici, na trgovima, u cirkusima… Svi su voleli njegove bravure sa loptom.
Ali, Slive ne odustaje. Još malo, pa stiže do brojke 2639, koliko puta je žonglirao loptom. Kao Sizif, uporno, bez obzira na sve nedaće, on i dalje žonglira. Pokazuje upornost koja mnogima od nas nedostaje. I ljubav prema poslu koji često nemamo. I veštinu, koja mnoge od nas zaobilazi. Slive je jedna od gradskih legendi. Naučimo i zapamtimo – predaje nema kada su u pitanju ljubav i posvećenost prema onome što umete najbolje da radite.
