(437) Gde je Zrenjanin među srpskim gradovima
Piše: dr Dejan Molnar
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Interesantno je sagledati položaj Zrenjanina u odnosu na druge lokalne samouprave iz bližeg i daljeg domaćeg okruženja. Ovi gradovi/opštine mogu nam konkurisati za privlačenje investicija pomoću kojih se podstiče novo zapošljavanje, a time i povećava životni standard građana.
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa (u nominalnom izrazu) je u Zrenjaninu porasla sa 39.500 dinara u 2012. na 41.500 dinara u 2015. godini. U pitanju je skroman rast od ukupno pet odsto. Ipak, relativno niska stopa inflacije, koja je u istom periodu zabeležena u našoj zemlji, doprinela je tome da se nivo životnog standarda održi. Rast prosečne zarade u Zrenjaninu u periodu 2012-2015. godina je bio nešto malo ispod proseka za Srbiju (5,77%), ali i nešto iznad rezultata za Vojvodinu (4,75%), a bio je veći nego u Pančevu (2,66%), Kragujevcu (3,02%), Nišu (4,43%), Novom Sadu (4,14%), Rumi (2,26%), Zaječaru (4,05%).
Bitan pokazatelj za ocenu ostvarenih rezultata na planu lokalnog ekonomskog razvoja, kao i za uspešnost lokalne ekonomije jeste i „broj zaposlenih na 1000 stanovnika“. Prema ovom pokazatelju, grad Zrenjanin sa 200 zaposlenih na 1000 stanovnika, ostvaruje rezultate koji su bolji od proseka Republike (187 zaposlenih na 1000 stanovnika) i od proseka pokrajine Vojvodine (181 zaposleni na 1000 stanovnika). Isto tako, Zrenjanin je prema ovom pokazatelju rangiran bolje od većine gradova/opština sa kojima smo vršili poređenje: Sombor (183), Vršac (186), Pančevo (170), Inđija (138), Ruma (134), Sremska Mitrovica (157), Leskovac (130), Šabac (164), Čačak (166), Kruševac (150), Kraljevo (142), Kragujevac (187), Niš (189) itd. Što je veći broj zaposlenih na 1000 stanovnika to je grad/opština bolje rangirana.
Sličan zaključak se može izvući i na osnovu poređenja prema pokazatelju „broj nezaposlenih na 1000 stanovnika“ (što je manji broj nezaposlenih na 1000 stanovnika to je grad/opština bolje rangirana). Zvanični podaci kazuju da u Zrenjaninu ima 74 nezaposlena lica na 1000 stanovnika, dok je prosek za Republiku Srbiju 107, a za AP Vojvodinu 104. U drugim (odabranim) gradovima situacija je sledeća: Sombor (92), Vršac (125), Pančevo (94), Inđija (83), Ruma (121), Sremska Mitrovica (91), Subotica (82), Novi Sad (88), Leskovac (157), Šabac (103), Čačak (99), Kruševac (128), Kraljevo (110), Zaječar (127), Valjevo (98) Niš (140) itd.
Na osnovu poređenja sa drugim lokalnim samoupravama u domaćim okvirima i na osnovu odabranih pokazatelja, može se zaključiti da situacija u Zrenjaninu, ipak, i nije tako loša. Međutim, osetnije poboljšanje životnog standarda neće biti moguće bez dodatnih investicija i zapošljavanja mladih i obrazovanih ljudi.
