30 GODINA KASNIJE: ZAPETLJAN PROJEKAT „BEGEJSKA PETLJA“

„Zrenjanin na vodi“ miruje

Projekat „Begejska petlja“, koji podrazumeva izgradnju tri jezera u centru Zrenjanina, ni posle 30 godina nije završen. JKP „Vodovod i kanalizacija“ i dalje kontroliše kvalitet vode, iako ne dobija novac od Grada Zrenjanina, a vlasnik parcele JVP „Vode Vojvodine“  ne dozvoljava sprovođenje aktivnosti koje su projektom planirane. 

 

Kada je Grad  Zrenjanin pre više od tri decenije tražio rešenje za česta izlivanja reke Begej, koja je plavila područje samog centra grada, kao najbolja opcija da se poplave spreče bilo je skraćivanje toka reke za tri kilometra, odnosno presecanje meandra i njegovo pretvaranje u tri jezera. Budući da se jezera nalaze u centru grada, stručnjaci su predložili a gradski čelnici odlučili da se od njih napravi atrakcija. Projekat je davne 1980. godine izradio Vodoprivredni institut „Jaroslav Černi“ a finansirao Fond za kapitalna ulaganja Autonomne pokrajine Vojvodine. Nosilac  u Zrenjaninu je JP „Direkcija za izgradnju i uređenje grada“, a za održavanje kvaliteta vode u  jezerima u drugoj klasi vode prema Zakonu o vodama zaduženo je JKP „Vodovod i kanalizacija“.

 

Kako je objasnila Desanka Tošić, rukovodilac održavanja „Begejske petlje“, projekat u konačnom rešenju je podrazumevao izgradnju dve stanice za prečišćavanje vode: primarno , odnosno do kvaliteta druge klase vode, i sekundarno, do kvaliteta prve klase vode, zatim povezivanje cevovodima i čvorištima sva tri jezera, kao i njihova uređenja. Svako jezero bi imalo svoju namenu: Jezero 1 bi se koristilo za sportski ribolov, Jezero 2 je predviđeno za kupanje, i bilo bi jedno od najatraktivnijih kupališta u Srbiji. Jezero 3 je predviđeno za sportove na vodi. Projekat, ipak, ni posle više od 30 godina nije završen.

U „Vodama Vojvodine“ ribe protivzakonite 

Pre nekoliko godina poribljavanje i održavanje biološke ravnoteže u Jezeru 1 i 3 je prekinuto. Prema rečima rukovodioca održavanja projekta, Desanke Tošić, zaposlene u JKP „Vodovod i kanalizacija“, sve to je stopiralo JVP„Vode Vojvodine“, koje je vlasnik parcele na kojoj se nalaze jezera. Ona je za list „Zrenjanin“ objasnila da je poribljavanje jezera vršeno u skladu sa urađenim projektom „Jaroslava Černog“, koji je podrazumevao poribljavanje jezera biljojedim ribama.  To su učinili uz konsultacije sa stručnjacima na Departmanu za biologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

-Ribe su u Jezerima 1 i 3 čistile vodu od algi i trave. Ipak, za kvalitet vode je veoma važno da se radi i sanitarni izlov, jer kada riba poraste do težine pet kilograma postaje zagađivač. Kada je trebalo uraditi taj izlov, dobili smo obaveštenje od vlasnika parcele da to ne smemo obaviti – navela je Tošićeva.

„Vodovod i kanalizacija“ nastavlja sa održavanjem kvaliteta vode na drugi dozvoljeni način: fizičkim sečenjem trave u vodi ručno. Nekoliko puta angažovana je plutajuća  čamac-kosačica, ali je nastajao problem pri iznošenju trave iz vode. Čamac za tu namenu je oko sedam hiljada evra, što bi nam sada bilo od velike pomoći. Nažalost,  „Vode Vojvodine“ nisu vršile  sanitarni izlov ribe, a prošle su mnoge godine otkako su jezera poribljavana. To je loše – konstatovala je nadležna za „Begejsku petlju“ u „Vodovodu“.

Iz „Voda Vojvodine“ su na pitanje da li su poribljavali Jezero 1 i vršili sanitarni izlov odgovorili tvrdnjom da projekat „Begejska petlja“ to ne predviđa.

– Zrenjaninski „Vodovod i kanalizacija“ je poribljavao Jezera 1 i 3 amurom i tolstolobikom, što je u suprotnosti sa zakonom iz 2009. godine. Predviđeno je da poribljavanje ribolovnih voda radi njihov korisnik. Takođe, poribljavanje projektom nije predviđeno, tako da bi ta aktivnost značila kršenje zakona – saopštili su iz službe za odnose sa javnošću JVP „Vode Vojvodine“. U saopštenju piše i da se „sanacioni ribolov obavlja kada se ukaže realna potreba za tim“.

Ta tvrdnja se kosi sa rečima Gorana Kravarušića i zaposlenih u Javnom preduzeću „Direkcija za izgradnju i uređenje grada“, koje je nosilac projekta.

–Projektom je planirano da jezera 1 i 3, odnosno iza „Žitoprodukta“ i kod Suda, budu korištena za ribolov i rekreaciju na vodi. Jezero 2, tj. u sredini, iza Simine ulice, planirano je za kontaktnu rekreaciju, odnosno za plivanje – potvrdili su Branislav Vlaisavljević , nadležni za ovaj projekat, i Goran Kravarušić, direktor „Direkcije“.

Dakle, poribljavanje jeste planirano, a kako je naveo Vlaisavljević, ono je prvi put obavilo Ribarsko gazdinstvo „Ečka“ pre tačno 25 godina. Tada je u Jezero 1 pušteno sedam tona riblje mlađi.

Međutim, iako je projekat stao, kontrola kvaliteta vode i njegovo održavanje na potrebnom nivou se obavlja jednom nedeljno tokom cele godine.

Zastarela oprema 

Danas su zatvarači u čvorištima u izuzetno lošem stanju, neophodna je hitna zamena nekoliko njih da bi se voda zadržala u jezerima. Takođe, da bi se popravio kvalitet vode u Jezeru 3, aeracijom, odnosno vazdušnim  prečišćavanjem, postavljen je gejzir, ali to predstavlja kratkoročno i lokalno rešenje.

-Velika je razlika između 30 i 3 miliona dinara za celu godinu. Tolika je razlika u iznosu koji smo dobijali a koliko sada dobijamo godišnje iz budžeta Grada. Istina je da mi radimo istim tempom kojim smo radili ranije, ali stalno smo u minusu – navela je Tošićeva.

 

Akva park ponovo aktuelna tema

Desanka Tošić tvrdi da postoji više načina da se saga o „Zrenjaninu na vodi“ završi.

-Ovakav projekat bi mogao da se realizuje uz pomoć evropskih projekata. IPA fondovi bi vrlo rado finansirali završetak izgradnje kupališta. Mi bismo mogli da napravimo akva park na središnjem jezeru. Oko parka bi trebalo urediti prostor za odmor i bavljenje sportom. Ali Grad Zrenjanin ne može da konkuriše zato što nije vlasnik parcele na kojoj su jezera – objasnila je.

U Republičkom geodetskom zavodu potvrdili su da Grad Zrenjanin nije pokrenuo zahtev za prenos vlasništva, a u gradskoj upravi Zrenjaninu navode da su svesni postojanja problema oko završetka ambicioznog, ali isplativog projekta „Begejska petlja“.

-Grad Zrenjanin je inicirao pregovore koji su trenutno u toku sa nadležnim Javnim vodoprivrednim preduzećem “Vode Vojvodine“. Želimo da rešimo pitanje oko „Begejske petlje“ na najbolji i najefikasniji način.U cilju Grada jeste da se pronađe rešenje koje će biti za dobrobit svih naših građana, a koje bi odgovaralo estetskim i drugim zahtevima. To treba uraditi tako da bi se ostvario očekivani kvalitet vode i okolnog prostora bez njihove degradacije – rekao je gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić.

Suzana Kokavski

Ovom temom bavili su se i drugi zrenjaninski mediji:

Akva park u najavi od 2012.

U leto 2012. godine je Čedomir Janjić, tada zamenik gradonačelnika Zrenjanina, najavio izgradnju akva parka. On je rekao da gradski čelnici žele da se u Zrenjaninu napravi jedan od najboljih vodenih parkova, i da je projekat u izradi.

-Napravićemo akva park za vreme našeg mandata. Krenuli smo u izradu projekata i hoćemo akva park koji će raditi dvanaest meseci i koji će biti prava turistička meka ovde – najavio je sadašnji gradonačelnik.

S.K.