Privredni i rekreativni ribari od 1. januara moraju da obnove dozvolu za područje na kom obavljaju delatnost ili pecaju. Cena se neće menjati u odnosu na prethodnu godinu. Ribočuvari 24 časa dežuraju na svim vodama na kojima je dozvoljeno, a pogotovo na onima na kojima je zabranjeno pecanje ili ribolov.
– Dozvole se izdaju u Ustanovi „Rezervati prirode”. Privredni ribari potpisuju ugovor gde se obavezuju da će loviti ribu u skladu sa zakonom. Na mesečnom nivou nam dostavljaju ulove putem kojih mi pratimo dozvoljeni izlov na godišnjem nivou – navela je Jasna Jovanov iz Javne ustanove „Rezervati prirode” za RTV „Santos”. Ukazala je da postoje dve vrste dozvola: ona koja je objedinjena i važi na svim vodama u našoj zemlji i ona koja se koristi u zaštićenim područjima.
– Mi prodajemo propusnice koje važe na Ribarskom području „Mali Begej” (u okviru je Carske bare) i koštaju 4.000 i za rezervat „Ritovi donjeg potisja” koji se nalazi pokraj Tise (one iznose 2.000 dinara). Objedinjene dozvole su 7.000, dok penzioneri i žene plaćaju 3.500 dinara. Propusnice za invalide koštaju 600 – istakla je Jasna Jovanov i navela da dnevna karta iznosi 1.000 dinara.
Ona je pojasnila da ribolov u okviru terena „Mali Begej” obuhvata Traktor baru, Begej od mosta do 650 metara ušća u Tisu i 500 metara starog Begeja.
– To su sve mesta na kojima je dozvoljeno obavljanje rekreativnog ribolova i izlov se može nositi, bez obzira što se peca u zaštićenom području. Alohtone vrste ribe (one koje su dosta rasprostranjene, prim. novinara) se mogu nositi u neograničenim količinama. To su: tolstolobik, babuška, američki somić. Vrste kao što su: šaran, smuđ, som, deverika imaju svoj dnevni limit koji ne sme da se prekorači – istakla je Jasna Jovanov.
Pecanje je dozvoljeno i na gradskim jezerima i za njihovo korišćenje je takođe potrebna dozvola. Ona potpadaju pod Ribarsko područje „Begejska petlja”.
– Pecanje je dozvoljeno kod zgrade Suda, ali je na snazi režim „uhvati i pusti” kada je reč o šaranu, somu, smuđu i deverici. Ostale vrste mogu da se nose. Na jezeru kod „Žitoprodukta” se može nositi sva riba u dozvoljenom dnevnom ulovu. Svaki pecaroš prilikom kupovine dozvole dobija i knjižicu gde treba da vodi evidenciju na dnevnom nivou. Taj zapis kasnije predaje udruženju ili distributeru gde je kupio dozvolu. Ne sme prekoračiti ulov, a mora imati bar neko znanje, jer neke vrste poput kečige, imaju trajnu zabranu izlova – istakla je Jovanov i dodala da se po zakonu rekreativni ribolov obavlja sa tri štapa i po dve udice.
Ukoliko ribolovac prilikom kontrole nema dozvolu, ribočuvar će ga prvi put opomenuti. U slučaju da ga ponovo zatekne da je nema, biće procesuiran i pisaće se prijava.
S. V. Foto: Printskrin RTV „Santos”
PECANJE SAMO UZ DOZVOLU
– Ribočuvarska služba radi 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Imamo zaposlenih sedam osoba koji su na različitim vodama. Mi smo korisnici reke Tise od 65. do nultog kilometra, „Begejske petlje”, „Peskare”, „Ribolovačkog carstva” u Kikindi, Obradovićeve bare u Mokrinu, Gajger bare u Opovu, Crne bare u Kovinu, Belocrkvanskih jezera. Upravljači smo i korisnici dva zaštićena ribarska područja: „Malog Begeja” i „Ritova donjeg potisja” – rekla je Jasna Jovanov za RTV „Santos”.
