Krajem leta nestala su vodena ogledala sa površine Belog jezera, kao i jezera Koča i Joca u blizini Belog Blata i Lukinog Sela. Zbog uginuća ribe, neprijatan miris širio se okolinom. Reagovali su građani zabrinuti zbog isparenja koje svakodnevno udišu. Ukazuju da je u pitanju posledica višegodišnjeg negativnog antropološkog uticaja, a veruju da je dodatni faktor neodgovorno rukovođenje vodenim površinama. Kakav uticaj isušivanje ima na Specijalni rezervat prirode (SRP) „Carska bara” i ekosistem područja, nadležni nisu obavestili građane.
ČEKA SE STRUČNI NADZOR
Iz Ministarstva poljoprivrede potvrđuju da je Republika Srbija vlasnik isušenih vodnih površina. Kako objašnjavaju, za ribnjak koji se nalazi na poljoprivrednom zemljištu u državnij svojini, nadležna je lokalna samouprava. Ona postupa po Godišnjem programu koji odobrava Ministarstvo.
– Zakup ribnjaka kao poljoprivrednog zemljišta podrazumeva održavanje vodostaja. Zakupac je odgovoran za održavanje infrastrukture i ekoloških uslova. Neispunjenje tih obaveza može biti osnov za raskid ugovora ili sankcije. U slučaju da su jezera zapuštena, isušena ili zagađena, moguće je zahtevati inspekcijski nadzor – objašnjavaju iz Ministarstva poljoprivrede.
Jezera su data u zakup Ribarskom gazdinstvu „Ečka”, čiji je vlasnik 2021. godine postala kompanija „Mat ril estejt” (Mat real estate) koja je u vlasništvu Matijević grupe. Kakve planove imaju u vezi sa proizvodnjom ribe i održavanjem vodostaja u jezerima, do zaključenja ovog broja nisu nam odgovorili. Iz Javne ustanove „Rezervati prirode” podsećaju da nisu direktno uključeni u brigu o jezerima, jer ona nisu deo SRP „Carska bara”, kojim upravljaju. Takođe kažu da im nije poznat uticaj njihovog isušivanja na ekosistem.
– Iako jezera nemaju zaštitu, pitanje je koje zaštićene vrste žive na tom području. Nivo podzemnih voda je povezan, te isušivanje verovatno utiče na Carsku baru. Rezultate stručnih nadzora još uvek nemamo. Za njih je zadužen Zavod za zaštitu prirode – objašnjava Mira Dronjak, upraviteljka SRP „Carska bara”.
Do zaključenja ovog broja iz pokrajinskog Zavoda za zaštitu prirode i Ministarstva za zaštitu životne sredine nije nam potvrđeno da je obavljen stručan nadzor. Informacije o uticaju isušivanja jezera na ekosistem SRP „Carska bara” nema ni vodoprivredna inspekcija AP Vojvodine. Kako za naš list kažu, u vezi sa ovim pitanjem nisu dobijali predstavke javnosti. Uprkos tome, stučnjaci su obavili mešoviti terenski inspekcijski nadzor Ribarskog gazdinstva „Ečka”. Tom prilikom konkontrolisani su propisani uslovi iz vodne dozvole.
VODA SE MORA PUSTITI U JEZERA
Kako bi podigla svest o ozbiljnosti problema i posledicama isušivanja, Zrenjaninska inicijativa „Izraz” organizovala je tribinu u Belom Blatu. Tom prilikom, Mirjana Bokšan, master hemičarka, ukazala je da su prirodno vodeno ogledalo i vlažno stanište ključni za opstanak mnogih ugroženih vrsta. Pre svega: riba, vodozemaca i insekata. Iz tog razloga, smatra da ono treba da se obnovi vraćanjem vode, širenjem površina pod trskom, kao i podizanjem zaštitnog zelenog pojasa po obodima jezera.
– Voda i hidrološki režimi čine SRP „Carska bara” živim. Žila kucavica Rezervata je Stari Begej. Problem je što se u njega godinama izlivala otpadna voda iz ribnjačke proizvodnje. Sa druge strane, jezera su deo vlažnog staništa i bitna su za rešavanje klimatskih promena, jer kanališu ugljen-dioksid iz vazduha. Imaju veliku ulogu i u odbrani od poplava – ističe Bokšan.
Hemičarka ukazuje i da analize pokazuju da Belo Blato ima vodu sa manjim sadržajem teških metala. Na to, između ostalog, pozitivno utiču sposobnosti prečišćavanja koju imaju močvarne biljke, kao i karakteristike samog tla. Milan Ružić iz Društva za proučavanje ptica podseća da su tokom godine Carska bara i okolina stanište na hiljade ptica. Za njih jezera predstavljaju hranindbenu bazu. Kako bi se očuvala neophodno je da pripadaju zaštićenom području.
– Dugoročni cilj je da JU „Rezervati prirode” upravlja jezerima. Mora se voditi računa da rešenje bude celovito, kao i da postoji ekonomska računica. Pre svega, u njima mora biti vode i prečišćavanja. Tada će biti i ptica, žaba i drugih životinja. Time se takođe stvara prilika za proizvodnju ribe, pecanje, ali i za razvoj turizma. Na taj način jezera mogu da budu i izvor prihoda za lokalnu zajednicu – istakao je Ružić.
Na tribini je iskazana sumnja da se jezerima se upravlja na adekvatan način. Zbog toga je predloženo da se raskine ugovor sa zakupcem. Kao dugoročno rešenje predloženo je da se Belo jezero poveri na upravljanje JU „Rezervati prirode”. Ideja je da se ono delom koristi kao hranidbena baza za ptice, a delom u komercijalne svrhe. Predloženo je da se ostale vodene površine daju na korišćenje mesnim zajednicama, meštanima ili ekološkim udruženjima.
J. ŠORMAZ
ZAJEDNIČKO DELOVANJE
Zabrinuti građani pokrenuli su Inicijativu za očuvanje beloblatskih jezera. Na adresu relevantnih institucija uputili su peticiju kojom je prijavljen ekocid. Ukazuju na ozbiljno ugrožavanje životne sredine. Posebno se napominje da je ovo prva godina u kojoj su sva jezera (osim delimično Mike) istovremeno bez vode.
-Zbog isušivanja ribe su uginule, a na terenu se oseća neopisiv smrad. Ova situacija ugožava ne samo prirodu, već i zdravlje meštana Belog Blata i Lukinog Sela. Očekujemo od institucija da pod hitno izađu na teren, utvrde razloge isušivanja, zatim ko je za to odgovoran, i da preduzmu sve zakonom propisane mere radi saniranja posledica i sprečavanja daljeg uništavanja ovog prirodnog staništa – navodi se u peticiji.
MEŠTANI ZABRINUTI ZBOG NARUŠENE RAVNOTEŽE
ĐURA KURAI
– Ja nikad nisam video suva jezera. Meštani tako nešto ne pamte. Sve je povezano sa ribnjakom, koji je izbačen iz igre, a nekada je izvozio širom Evrope. Radio je i kada su bile devedesete. Ja sam pecaroš, teško je bilo videti da je riba ostavljena na suvom. Rešenje je hitno napuniti kanale i jezera, ako treba dati nekom drugom na upravljanje.
TAMARA PONJIČAN
– Zbog isušivanja vode ribe su uginule, oseća se izuzetno jak i neprijatan miris. Naročito je izražen kada je nizak vazdušni pritisak. Ovakva situacija ugrožava ne samo prirodu, već i zdravlje meštana koji žive u okolini. Uputili smo peticiju nadležnima i tražimo da se hitno izađe na teren, utvrde razlozi isušivanja jezera i odgovorni za to.
ANDRAŠ SABO
– Iako nije leto, sva jezera su suva u poslednja dva meseca. Kada je trebala da se upumpava voda u jezera, saznali smo da ne radi pumpa. Svi smo nezadovoljni. Nekada smo kao selo bili ostrvo, a sad su ovde umesto riba šakali i lisice. Rešenje je da se pusti voda, nema drugog odgovora.
