„DOMAĆIN 023” NIJE ISTO ŠTO I „DOMAĆIN BAŠ VAŠ” (I OBRNUTO)
Ugostiteljski fer-plej „na žaru”
U Ulici Koče Kolarova dva ugostitelja nude jela sa roštilja i obojica u nazivu lokala imaju reč „domaćin”. Na broju 31 posluje Dejan Grbušić, vlasnik „Domaćina 023”, a na broju 21, od pre mesec dana, Ivan Vida ima radnju koju je nazvao „Domaćin baš vaš”. Ćevape, pljeskavice i druge specijalitete Grbušić sprema i prodaje unazad devet godina, dok je Vida roštilj „raspalio” nedavno.
Lokal u dvorištu Vidine rodne kuće, kao zakupac je skoro deceniju koristio Grbušić i pošto se preselio 70-tak metara dalje (u zdanje koju je lane preuredio za tu svrhu), Vida je „samo” nastavio da radi isto što i „podstanar”.
Grbušiću, kako nam je rekao, ne smeta što mu doskorašnji „stanodavac” konkuriše ponudom. On smatra da Vida jedino nije trebalo da u naziv svog lokala unese reč „domaćin”, odnosno da on ili njegovi radnici odgovaraju potvrdno kada ih onaj ko telefonom naručuje hranu pita da li je to „Domaćin”…
– Svestan sam da je dopisavši „baš vaš” bez problema dobio blagoslov nadležnih da koristi i pojam koji, kada je hrana u pitanju, zahvaljujući i meni, u Zrenjaninu ima veću „specifičnu težinu”. Imam saznanja da su proteklih dana mnogi kupovali hranu kod njega verujući da pazare u „Domaćinu”, u kome su to činili do pred kraj 2017. Nemam ništa protiv da mi bilo ko, pa ni on, konkuriše kvalitetom usluge, asortimanom, cenama i ukusom jela, ali sam protiv konkurencije koja se zasniva na poslovnom i ugostiteljskom ugledu doskorašnjeg „podstanara”– kaže Grbušić.
Goran Nešić, prvi čovek Unije poslodavaca Srbije u Zrenjaninu, smatra da je vlasnik „Domaćina 023” doveden u „nezgodnu situaciju”. On veli da asocijacija koju predstavlja smatra da nije profesionalno, korektno, pa ni moralno, razvijati poslovanje korišćenjem dela naziva drugih preduzetničkih radnji.
– Mnogo je sigurniji put ukoliko se gradi sopstveni brend – kaže Nešić u ime Unije, apelujući da se preduzetnici ne služe sredstvima koja potrošače mogu dovesti u zabludu, odnosno da konkurišu jedni drugima samo poslovnim idejama i kvalitetom proizvoda.
Ivan Vida siguran je da se nije ogrešio o propise jer u suprotnom mu ne bi dozvolili da radnju nazove „Domaćin baš vaš”.
– Sa Grbušićem, dok je kao zakupac koristio moj poslovni prostor, nisam imao nikakav spor. Nemam ga ni sada. Odlučio sam da se bavim, nazovimo to tako, njegovim poslom, jer smatram da je unosan. „Spornu” reč sam iskoristio jer sam na broju 21 ja odista domaćin, ja sam vlasnik lokala. U posao sam ušao sa roštilj majstorom koji je svojevremeno radio za doskorašnjeg „podstanara” i čije umeće mu je i pomoglo da se afirmiše kao dobar ugostitelj. On je to i sada, a na meni i mojim saradnicima je da mu konkurišemo kvalitetom i cenom. Neće biti lako, ali pokušaćemo…
U Opštem udruženju preduzetnika Zrenjanina nismo dobili komentar „nesporazuma” Dejana Grbušića i Ivana Vide. Odavde su, doduše nezvanično, poručili da preduzetnicima niko nikada nije garantovao poslovni uspeh. Ugostitelj koji je među prvima u Zrenjaninu otvorio „hamburgeriju” smatra da Ivan Vida nije postupio fer, ali da njegovo postupanje nije ovdašnja specifičnost…
– Da je Grbušić još godinu dana plaćao zakup, a „lokal” držao zaključanim, svi bi zaboravili da su se na broju 21 ikad pravili i prodavali ćevapi. Tako se radi u Beogradu, Italiji, bilo gde u Evropi. To košta, ali se isplati – veli naš sagovornik.
- ULAGANJA
U adaptaciju kuće u koju je smestio svoj lokal Dejan Grbušić uložio je značajnu sumu. Na približno 130 kvadrata on istovremeno može da ugosti 70 ljudi. I Ivan Vida morao je da posegne za novčanikom da bi upriličio radnju konkurenciji bivšeg zakupca. Njegovo ulaganje bilo je mnogo manje, delom i zato što je lokal proširio u svom dvorištu.
Z.DEDIĆ