Piše: dr Dejan Molnar, docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Privredni razvoj se ne može pozitivno vrednovati sve dok u društvu opstaje siromaštvo. Radi se o pojavi koju treba suzbijati kako iz etičkih razloga, tako i zbog efekata koje ima na privredu i društvo u celini (ekonomska neefikasnost, socijalna nestabilnost itd).
Siromaštvo se najpre odnosilo isključivo na materijalnu oskudicu (koja se izražavala preko dohotka ili potrošnje). Tokom osamdesetih godina prošlog veka shvatanje siromaštva je obogaćeno novim aspektima, poput niskog nivoa obrazovanja i loše zdravstvene zaštite. U poslednje vreme, u obzir se uzimaju i druge dimenzije ovog fenomena, poput ranjivosti na rizike različitih vrsta od kojih siromašni nemaju adekvatnu zaštitu, nedostatka njihove političke moći i nemogućnosti siromašnih da utiču na odluke koje su bitne za njihov život.
Siromaštvo se može posmatrati u apsolutnom i relativnom smislu. Apsolutno siromaštvo se vezuje za neke apsolutne standarde minimalnih potreba, pri čemu to ne znači da su te potrebe fiksne tokom vremena, niti da su identične u svim zemljama. To samo znači da se na ovaj način pozicija pojedinca procenjuje nezavisno od situacije u kojoj se nalaze drugi članovi društva. Tako, na primer, svaka osoba čiji se dohodak nalazi ispod nivoa „linije siromaštva” se može smatrati siromašnom. Definicija relativnog siromaštva odražava drugačiji, širi pristup problemu. Predstava o siromaštvu stiče se kroz poređenje pojedinaca sa drugim članovima društva. Drugim rečima, relativno siromaštvo znači zaostajanje za većinom u društvu, nezavisno od apsolutnog iznosa dohotka. Osoba se može smatrati relativno siromašnom ako pripada donjoj dohodnoj grupi (recimo, nalazi se u grupi 10 odsto najsiromašnijih).
Evropska unija je još sedamdesetih godina definisala siromaštvo u relativnom izrazu, kao uskraćenost u dohotku i drugim resursima koja sprečava ljude da imaju standard života koji se smatra prihvatljivim u društvu u kojem žive. Osnovni pokazatelj siromaštva je tzv. stopa rizika od siromaštva, koja predstavlja udeo lica koja imaju dohodak manji od 60% prosečnog dohotka stanovništva posmatrane zemlje.
Prema Izveštaju Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije, linija siromaštva u 2016. godini iznosi 11.694 dinara mesečno po potrošačkoj jedinici, a potrošnju nižu od tog iznosa imalo je 7,3% stanovnika naše zemlje. Toliko, dakle prema ovom metodu ima siromašnih (u apsolutnom smislu). Međutim, ukoliko se posmatra siromaštvo u relativnom izrazu, osnovni izvor podataka jeste Anketa o prihodima i uslovima života. Prema ovoj metodologiji, ispada da je siromaštvo u našoj zemlji znatno rasprostranjenije i da stopa rizika od siromaštva iznosi čak 24,6%. Prema ovom pokazatelju Srbija je imala najveće siromaštvo od bilo koje države članice EU.
