Koliko su zaduženi građani i privreda?
Piše: dr Dejan Molnar, docent Ekonomskog fakulteta u Beogradu
Stanje i struktura zaduženosti građana i privrede može da bude dobar „lakmus” ekonomske realnosti u jednoj zemlji. Prema podacima Kreditnog biroa, na dan 30. aprila 2018. godine, ukupno stanje duga privrede (pravnih lica i preduzetnika) i građana po bankarskim kreditima je bilo oko 19,3 milijardi evra (po srednjem kursu dinara). Od toga, na pravna lica i preduzetnike otpada oko 61 odsto (11,8 milijardi evra), a na stanovništva 39 odsto ukupnog duga (7,5 milijardi evra).
Pri tome, u odnosu na kraj prethodne godine, pravna lica i preduzetnici su, zbirno posmatrano, krajem aprila ove godine bili zaduženi za oko 410 miliona evra manje. Suprotno, sektor stanovništva je u istom periodu zabeležio povećanje zaduženosti i za 2,8 odsto, odnosno za oko 207 miliona evra. Ono što se u podacima o kreditnoj izloženosti ne vidi jeste činjenica da je bankarski sektor u prethodnom periodu u značajnoj meri otpisao potraživanja po osnovu „loših” kredita (krediti u docnji koji se nisu uredno otplaćivali). U tom smislu, rast neto plasmana banaka je potcenjen, odnosno zaduženost privrede bi bila veća (statistički posmatrano) da ovih otpisa nije bilo, pošto je ukupan iznos duga privrede prema bankama umanjen za vrednost otpisanih potraživanja. Procenjuje se da su u prvom kvartalu 2018. godine banke otpisale oko 200 miliona evra ovakvih potraživanja, od toga najveći deo prema privredi, a manji deo prema stanovništvu. Primera radi, tokom 2017. godine iznos otpisanih potraživanja banaka od privrede je iznosio čak 625 miliona evra. Poslovne banke su isto učinile i u radu sa stanovništvom – prošle godine su građanima otpisale gotovo 200 miliona „loših” kredita.
Ako se pogleda struktura zaduženosti stanovništva u našoj zemlji, uočiće se da od ukupnog duga od 7,5 milijardi evra, na gotovinske kredite otpada 38 odsto (oko 2,9 milijardi evra), na potrošačke kredite 1,3 odsto (oko 100 miliona evra), na stambene i kredite za adaptaciju/rekonstrukciju 43 odsto (oko 3,26 milijardi evra), poljoprivredne 6,3 odsto (oko 480 miliona evra), dok na kategoriju „ostali krediti”, koji u suštinu predstavljaju kredite za refinansiranje, otpada 10,3 odsto (oko 780 miliona evra). U strukturi plasiranih kredita građanima u prva četiri meseca ove godine najveći rast (7,8 odsto) beleže krediti za refinansiranje, a prate ih gotovinski krediti sa rastom od 5,3 odsto. Drugim rečima, naši građani ili „prepakuju” stare dugove ili se zadužuju za tekuću potrošnju (preživljavanje). Stambeni krediti, koji spadaju u red investicionih, stagniraju.
Pozitivno jeste smanjivanje učešća „loših” kredita (kredita u docnji) u ukupnom dugu. Na nivou svih dužnika (i privrede i stanovništva) ovaj udeo danas iznosi 7 odsto, što je mnogo manje nego 2016. godine, kada je udeo kredita u docnji u ukupnom dugu dostizao i 12 procenata. Doduše, ovo nije posledica jačanja finansijske pozicije i zarađivačke sposobnosti dužnika, već rezultat mera sračunatih na „čišćenje” bilansa (restrukturiranje, refinansirnje i prodaja „loših” kredita), koje u kontinuitetu sprovodi bankarski sektor.
