Bicikl je omiljeno prevozno sredstvo u Vojvodini, već vekovima! U pitanju je tradicija koja se prenosi sa kolena na koleno. Voze ga svi – muškarci/žene, mladi/stari. Razlozi su brojni. Činjenica da živimo u ravnici olakšava njegovu upotrebu. Bez mnogo truda, u kratkom vremenskom periodu, moguće je doći sa jednog na drugi kraj grada. Za održavanje dvotočkaša nisu potrebna značajnija materijalna ulaganja – ne troši se gorivo, niti se registruje. Korisnik neće gubiti živce u potrazi za parking mestom.
Uprkos svim pobrojanim kvalitetima, zašto su biciklisti najmanje omiljeni učesnici u saobraćaju?! Vozači automobila smatraju da oni ne poseduju dovoljno znanja (veštine) za učešće u saobraćaju, pa samim tim neretko izazivaju haos. Mogu se videti kako tokom vožnje koriste mobilni telefon i/ili puše, pa bivaju žrtve sopstvene nepromišljenosti.
S druge strane, biciklisti naglašavaju brojne manjkavosti korisnika četvorotočkaša! Ukazuju da ne poštuju saobraćajne propise i ne dozvoljavaju biciklistima da na adekvatan način koriste opredeljeni deo kolovoza. Takođe, iritira ih bahatost koju naročito ispoljavaju vozači limuzina i džipova.
Sve navedeno stvara utisak da je odnos između ove dve kategorije učesnika u saobraćaju kao onaj između mačke i miša. Naizgled sve deluje kao konflikt, ali kada publike nema, tada se stišavaju tenzije. Zasigurno, ukoliko bude izgrađen još kilometar – dva biciklističkih staza, možda se izrodi i neka, naizgled, zabranjena ljubav.
