Daljinsko grejanje u Zrenjaninu znatno je skuplje nego u Beogradu i Novom Sadu, a mogućnosti da ono pojeftini postoje. Jedna od njih je učešće potrošača u radu Upravnog odbora „Gradske toplane”. To je građanskoj inicijativi u Nišu uspelo, a rezultiralo je blagim sniženjem cene grejanja. Građanski aktivizam uz delatnost političkih stranaka, način je da se dođe do rešenja u situaciji kada je rad preduzeća ovog tipa u pitanju. Oslanjanje na gradske skupštine je uzaludno jer se u njima odlučuje u skladu sa stranačkim interesima – radi izvlačenja novca od građana.
Ovo je samo deo rečenog na dobro posećenoj tribini Zrenjaninskog socijalnog foruma na temu kvaliteta i cene daljinskog grejanja održanoj u ponedeljak u MZ „Veljko Vlahović” na Bagljašu.
Uvodno predavanje održao je diplomirani mašinski inženjer Aleksandar Korovljev, stručnjak – praktičar za grejanje i klimatizaciju u jednoj privatnoj firmi. On kao kvalitet sistema grejanja u Zrenjaninu vidi u visokom stepenu korisnog dejstva u gorionicima „Gradske toplane” i niske gubitne toplote u magistralnom toplovodu. Slaba tačka sistema je velika udaljenost od Toplane do znatnog dela korisnika. Pojeftinjenje je, prema mišljenju Korovljeva, moguće lišavanjem monopolskog položaja „Gradske toplane” na tržištu i „napadom” na takozvane fiksne troškove kojima se finansira visok standard zaposlenih u Toplani.
Veći broj učesnika tribine, među kojima su i jedan od organizatora Dušan Kokot i Slobodan Knežević, stanovnik naselja „4 juli” – D-3, ukazao je na probleme građana koji ne žele da koriste usluge daljinskog grejanja. Tim pre što polovina njih – oko tri i po hiljade građana, sa „Gradskom toplanom” nije ni potpisalo ugovor.
– Niko me ne može naterati da koristim uslugu koju ne želim! Ugovor sa Toplanom nemam, niti želim da ga sklopim. Prošle, blage zime morao sam za grejanje odlično izolovanog stana od 76 kvadrata da platim više od 100 hiljada dinara. Za isključenje sa mreže daljinskog grejanja potrebno je prikupiti potpise svih stanara što je neprihvatljivo, s obzirom da je u Nišu dovoljna saglasnost polovine stanara, a i nemoguće je iz najrazličitijih razloga. Jedan je taj što se spiskovi stanara ne poklapaju sa stvarnim korisnicima stanova – rekao je Slobodan Knežević. On je dodao da ljudi prodaju stanove i da se to vidi u relevantnim dokumentima koji govore o vlasništvu nad stanovima, dok u evidenciji „Toplane” oni nisu odmah ubeleženi.
– Neprihvatljivo je što se traži jedinstveni matični broj građana. Cene grejanja su tako visoke da nam prete dve opasnosti. Neki, slabije stojeći ljudi ostaju bez stanova, a stanovi generalno bivaju neopravdano obezvređeni. Na scenu stupaju „lovci u mutnom” i jeftino dolaze u posed kvalitetnog stambenog prostora, kao što već ima slučajeva u kvartu gde živim. To nije sve, u mom stanu temperatura ume do dostigne i 26 stepeni. Nama su podvalili i sa starim i sa novim sistemom naplate utroška toplote, tobože to je poslednja reč tehnike. Ljudi putuju, čitaju i znaju da nije. Frekventno – regulacione pumpe, kakve se koriste na primer u Nemačkoj, šalju u stan tačno onoliko toplote koliko korisnik želi i to se meri i naplati, kao električna energija – rekao je na kraju Slobodan Knežević.
