Čekali smo ga sedam godina. I dočekali. Jeste da je iz ruskog kredita, ali nije onaj Bajagin. Ovaj je naš. Novi Sad – Zrenjanin, 96 kilometara, i to za tri i više časova, juri 80 kilometara na sat brzim prugama Srbije, spaja mile nam delove ovoga puta dva srca junačka, Bačku i Banat. Čak 14 stanica, pa još dalje od Zrenjanina, do Orlovata i Lukićeva, hej!
Kažite šta god hoćete ali, evo, vratila su se stara dobra vremena kada se vozom putovalo, pa čim sedneš odmah otvaraš torbe, počinješ da šuškaš i vadiš klopu, dobro – nije to više pečeno pile, nije ni keks iz kalupa (danas od milošte zvan „bakin kolač”). Biće to sad savremeni sendvič, ali nije bitno – voz, smestiš se, gledaš kroz prozor, jedeš, uživaš jer do tvoje stanice ima ihajhaj vremena. Možeš da spavaš, možeš da učiš… Kao kada smo išli na more vozovima na kojima je pisalo „ne naginji se kroz prozor”, ili „ne naginji se van”… Možemo da maštamo jer imamo vremena i za to… Daleko je Zrenjanin. Ili Novi Sad. Ili Orlovat.
U monografijama grada piše da je na sednici Županije 20. januara 1881. godine, odlučeno da se izgradi železnička pruga Bečkerek – Kikinda, a dve godine kasnije njome su počeli da saobraćaju vozovi, pa je onda 1889. godine izgrađena pruga do Jaše Tomića i Međe, a 1893. Jaša Tomić-Temišvar…
Na inicijativu grofa Čekonjića, izgrađena je pruga Bečkerek – Žombolj. Banatska mala pruga, uskog koloseka, kako beleže hroničari, postala je prepoznatljiva po vozu od milošte zvanom „ćira” koji je prolazio kroz grad, pa preko glavnog trga, sve do 20. novembra 1932. godine. Razglednice na kojima se vidi voz koji stoji u centru. Nosio je taj voz putnike koji su poslom i zbog lečenja dolazili u grad ili donosili robu na pijac ili vašar. Nosio je „ćira” snove da će jednoga dana Banatom juriti vozovi.
I prolazili su posle vozovi, oni iz kojih nisi mogao da iskočiš da malo protegneš noge, pa da se vrtiš u kupe. Prevozili su putnike i robu iz našeg industrijsog grada. Posle su išli sve brže i brže… Sve do danas, do ovog našeg voza koji podseća na kultni film „Ko to tamo peva” i rečenicu: „Vozi, Miško”. Za Zrenjanin.
