Kvalitet institucija nas ne preporučuje opreznim investitorima
Piše: dr Dejan Molnar,
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Snažne i kvalitetne institucije su osnovni pokretač produktivnosti i dugoročnog rasta jedne privrede. One oblikuju načine na koje tržišni akteri organizuju aktivnosti i transakcije sa drugima i otuda predstavljaju kičmu ekonomske aktivnosti i stabilnosti jednog društva.
Prvi od 12 stubova Indeksa globalne konkurentnosti (IGK) se upravo odnosi na kvalitet institucija, čime i Svetski ekonomski forum potvrđuje njihov značaj za konkurentnost države. Ukoliko strepe da će im trebati mnogo vremena i novca na zaštitu svoje imovine, na praćenje i kontrolu ispunjavanja ugovornih obaveza, investitori sigurno neće ulagati u takvo okruženje. Investicije zavise od nivoa poverenja u jednom društvu – da li su javne institucije u stanju da obezbede osnovni nivo zaštite i sprovođenja imovinskih prava i da li ih karakteriše transparentnost, efikasnost i ambijent u kojem kontrola institucija nije koncentrisana u rukama uskog kruga nosilaca vlasti.
Kvalitet institucija se, prema metodologiji Svetskog ekonomskog foruma, meri na osnovu sedam podstubova, odnosno 20 indikatora: 1. Bezbednost (troškovi poslovanja i organizovani kriminal; stopa ubistava; teroristički događaji/akti; pouzdanost policijske usluge), 2. Socijalni kapital, 3. Kontrola i ravnoteža (transparentnost budžeta; nezavisnost sudstva; efikasnost pravnog okvira; sloboda štampe/medija), 4. Performanse javnog sektora (opterećenost vladinom regulacijom; efikasnost u rešavanju sporova; stepen digitalizacije; buduća orijentacija Vlade), 5. Transparentnost (stepen/nivo korupcije), 6. Imovinska prava (zaštita intelektualne svojine; kvalitet podataka o zemljištu) i 7. Korporativno upravljanje (snaga revizorskih i računovodstvenih standarda; regulisanje sukoba interesa; akcionarsko upravljanje).
Prema ukupnoj konkurentnosti (vrednost IGK), Srbija se nalazi na 65. mestu, dok se prema kvalitetu institucija nalazi na 76. mestu od 140 rangiranih država. Bolje rangirane prema kvalitetu institucija u 2018. godinu su Albanija (68. mesto), Bugarska (70. mesto), Hrvatska (74. mesto), Crna Gora (63. mesto), Mađarska (66. mesto), Rumunija (46. mesto), Slovenija (35. mesto). Iz regiona, od naše zemlje lošije rang mesto imaju jedino Makedonija (85. mesto) i BiH (111. mesto).
Razlog za ovako lošu poziciju Srbije na području kvaliteta institucija treba potražiti unutar pojedinačnih indikatora prvog stuba IGK. Tako, naša zemlja je veoma loše ocenjena kada su u pitanju stepen organizovanog kriminala (104. mesto), nezavisnost pravosuđa (107. mesto), teret regulacije Vlade (113. mesto), efikasnost u rešavanju sporova (108. mesto), zaštita imovinskih prava (115. mesto), zaštita intelektualne svojine (100. mesto), regulisanje sukoba interesa (95. mesto) itd. Bez suštinskog napretka na navedenim područjima biće veoma teško da se ostvari održiv ekonomski rast.
