Tokom 80-ih i početkom 90-ih godina Milicija, odnosno Policija, razbila je separatističke grupe na Kosovu i Metohiji i obezbedila red i mir. Nažalost, političari nisu uspeli da na osnovu tog relativnog mira izgrade političku stabilnost i suživot Srba i Crnogoraca sa jedne i Albanaca sa druge strane.
Ovo je jedna od ocena koju je Šandor Mesaroš, iskusni inspektor Milicije, rukovodilac Međuopštinskog SUP Zrenjanin, tokom 80- ih godina dao na nedavnoodržanoj tribini „Moje službovanje na Kosovu”.
Mesaroš je sa više detalja ilustrovao period od aprila do jula 1989. godine, kada je bio zamenik komandanta Združenog odreda milicije (ZOM), u vreme mitinga na Gazimestanu i poznatog govora Slobodana Miloševića. Po njegovim rečima, u to vreme ZOM je na Kosovu bio brojčano jak i odlično opremljena formacija koja je dobro pokrivala prostor. Specijalci iz Slovenije i Hrvatske bili su potpuno lojalni tadašnjoj Jugoslaviji, ali su im iz civilnih struktura njihovih republika stizali drugačiji signali. Mesaroš se izuzetno pozitivno izrazio o kvalitetima svog nekadašnjeg kolege Branislava Rešina u policijskim poslovima na Kosovu i u Zrenjaninu…
– Možda je to bila poslednja prilika da se u okolnostima mira napravi nekakav kompromis sa Albancima. Međutim i najlojalniji među njima bili su pasivni i političku incijativu preuzeli su Ibrahim Rugova i njegovi ljudi. Ponovo je došlo do napada na Srbe i Crnogorce, gomilale su se žrtve na obe strane. Izbio je rat u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i raspala se socijalistička Jugoslavija. Albance u MUP Kosova zamenili su Srbi i jaz je postajao sve veći – ocenio je Mesaroš.
Po njegovoj, kako sam kaže, intuitivnoj proceni ideolog albanskog separatizma na Kosovu i Metohiji bio je Fadilj Hodža, svojevremeno partizanski komandant i narodni heroj Jugoslavije.
Između detalja o kojima je govorio Mesaroš, zanimljiv je a i malo poznat incident koji se dogodio 1979, još za života Josipa Broza Tita. Demonstranti su tada nosili njegove portrete sa docrtanim svinjskim ušima, što je kod Albanaca najgora moguća uvreda.
Mesaroš je učestovao i u obezbeđivanju reda 6. oktobra 1988. u Novom Sadu, o čemu je ispričao nekoliko anegdota iz „jogurt revolucije”. Penzionisan je 1996. godine u činu višeg inspektora prve klase, što odgovara vojnom činu pukovnika.
Sav novac u rukama starešine klana
Na pitanje o poreklu novca kosovskim Albancima za kupovinu srpskih kuća i imanja, Mesaroš je odgovorio vrlo konkretno.
– Kod Albanaca vlada klanovsko uređenje zasnovano na jednom starešini koji odlučuje o svemu. Novac koji su zaradili radeći u inostranstvu nalazio se u jednom paru ruku i, kada je prikupljen, srpsko imanje i zemljište bili bi kupljeni. Koliko znam, a ima ljudi koji o tome više znaju, Republika Albanija nije značajnije finansijski pomagala separatistički pokret. Zanimljivo je i to da je mnogim našim ljudima promakla emancipacija Albanaca u socijalističkoj Jugoslaviji i dugo vremena oni su bili u svakom pogledu neosnovano potcenjivani – ocenio je Mesaroš.
