Sve pada, sve propada…
Piše: Milena Bečejac
Ovih dana baš je bilo značajnih događaja i njihovog obeležavanja. Sto godina od završetka Velikog rata svečano je obeleženo u našem gradu. Nije 100 godina slobode, kako bi neki rekli, budući da je ubrzo došla druga katastrofa – Drugi svetski rat i oslobođenje. A datum je koji treba pamtiti i slaviti.
Ali, pitanje je kako se odužujemo ljudima koji su ostavili svoj pečat u oba rata. I ne samo tim povodom, već i značajnih datuma u vezi sa gradom. Toliko je značajnih ljudi čija su i spomen obeležja podignuta, a u Karađorđevom parku je aleja velikana zapravo aleja uništenih obeležja.
U Štrosmajerovoj ulici, na urušenoj zgradi broj 80, vidi se tabla. Obeležje da je u toj kući živeo i radio Servo Mihalj, narodni heroj, sekretar Okružnog komiteta KPJ za severni Banat. Streljan je oktobra 1941. Spomen tabla na kući je od 7. jula 1951. godine.
Kuća je i spomenik je kulture. Godine 2012, pod pritiskom snega, obrušio se krov, a sada je sasvim urušena. Krov je dvoslivan, čitam na sajtu Zvoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin. „Pokriven je crepom a fasada je bez ukrasa. Na njoj su dva prozora i vrata kroz koja se ulazi u dugački nadkriven i gong čiju tavanicu nosi 8 stubova”. U toj kući nije niko živeo.
Servo Mihalj je rođen 6. decembra 1900. godine. Njegov rad prekinula je izdaja. Otkriven je u jednoj od baza u Petrovgradu, avgusta 1941. Mučen je u gradu, a onda prebačen u Banjički logor gde je i streljan.
I tako su prolazile godine, i godine… I nije samo kuća Servo Mihalja ruinirana. Vredi li, uopšte, pisati o Sandićevoj kući? Trajanje stare, originalne banatske kuće pod trskom iz 1790. godine, posle toliko trajanja, postepeno je urušavano, a sada je oko njenih ostataka podignuta žica, kako pešaci ne bi prolazili stazom zbog sigurnosti. A spomenik je kulture od velikog značaja. Tabla na kojoj je zapisano da je u njoj živeo Aleksandar Sandić, književnik i pisar Vuka Karadžića, kako čujem, na vreme je skinuta i sklonjena, da se bar ona sačuva.
Možda bi trebalo i sa srušene kuće u Štrosmajerovoj skunuti bar spomen tablu i sačuvati je.