Reči „porodična firma” i „liderstvo” srećemo sve češće u medijima, a i u svakodnevnoj komunikaciji. Privredna komora Srbije (PKS) ih je „integrisala”, dodelivši grupi od 16 pojedinaca nagradu Poslovni lider. To je više nego dobar povod za razgovor sa Tatjanom Todorovićem, direktorkom zrenjaninskog „Agro Dukata”, dobitnicom ove nagrade PKS.
Logično je ovaj razgovor započeti „ličnom kartom” vašeg „Agrodukata”.
– Osnovani smo nimalo lake 1992. godine. Firmu je osnovao moj otac Milivoje Todorović, inženjer agronomije. Kada je za to došlo vreme uključila sam se i ja, a sada su tu i moja kćerka i njen suprug, oboje inženjeri poljoprivrede. Danas zapošljavamo više od 50 radnika. Od tog broja 60 procenata su žene.
Bavite se prometom različitih repromaterijala za ratarsku, voćarsku i stočarsku proizvodnju.
– Da, i rekla bih bez lažne i nepotrebne skromnosti, da pokrivamo gotovo kompletan spektar roba potrebnih poljoprivrednim proizvođačima. Radi se o semenu hibrida i sorti najznačajnijih poljoprivrednih kultura, domaćih i svetskih proizvođača, sredstvima za zaštitu bilja, veštačkim đubrivima i stočnoj hrani… Preduzeće je segmentirano na veleprodaju, maloprodaju i skladištenje.
Veleprodaja se bavi snabdevanjem pravnih i fizičkih lica, a maloprodaja obuhvata više od 30 poljoapoteka. Otkup ječma, pšenice i kukuruza obavljamo u najsavremenijem, visoko automatizovanom skladištu, kapaciteta 5.500 tona, sa sušarom. Bezbednost robe koja nam je poverena je apsolutna, što bi za poljoprivrednike moralo biti glavni kriterijum pri izboru skladištara.
Poznati ste kao firma odgovorna prema zajednici.
– Učestvovali smo u velikom broju humanitarnih i društveno-korisnih projekata i akcija. Taj naš rad je prepoznat i nagrađen priznanjima Privredne komore Srednjobanatskog okruga, lista „Zrenjanin”, a dobili smo i povelju „Kapetan Miša Anastasijević” i niz drugih… Nagrada „Poslovni lider” se ove godine prvi put dodeljuje i to nas sve čini posebno ponosnim. Lider je samo jedan od „igrača” u poslovnom timu, onaj najznačajniji – ključni igrač. On usklađuje kratkoročne i dugoročne ciljeve sa vizijom i misijom kompanije. On delegira zadatke zaposlenima, a mora imati sposobnosti da im bude mentor, korektivni faktor i inspiracija…
Firme iz vaše branše osećaju posledice odluke takozvane države Kosova da duplira carinski namete na robu iz centralne Srbije.
– Razumljivo je da te grube, agresivne i antiprivredne mere zaslužuju samo osudu. Ovo bi moralo da bude opomena našim privrednicima o neophodnosti tržišne diversifikacije. Ne možemo dozvoliti da zavisimo od jednog tržišta, pogotovo ako se radi o ljudima sklonim najprizemnijoj uceni.
Svakodnevno čujemo tvrdnje o nedostatku stručne radne snage. Kako vidite tu situaciju?
– Problem je identifikovan. Boljka koja muči evropsko tržište je izazov sa kojim ćemo se sretati i narednih godina. Za pohvalu je delovanje pojedinih državnih organa koji anticipiraju potrebe naše privrede i ozbiljno nameravaju da veći broj mladih ljudi usmere ka školovanju za deficitarna zanimanja. Odlazak mladih iz Srbije jedan je od krupnijih problema naše zemlje i zahteva ozbiljnu nacionalnu strategiju.
Da li delite mišljenje da bi i domaće firme trebalo da imaju pažnju države kao i strane?
– Poštujem svakog poslodavca koji obezbeđuje zaradu i za jednog radnika, a kamoli za nekoliko hiljada ljudi, kao što je slučaj sa nekim stranim kompanijama kod nas. Značajno su doprineli smanjenju nezaposlenosti, povećanju zarada i unapređenju rade i tehnološke discipline, koja se u godinama samoupravljanja bila izgubila… Međutim, domaći investitori treba da imaju u najmanju ruku ravnopravan tretman sa stranim, prilikom raspodele državnih subvencija.M. Stojin
