Tokom maja ekipe JKP „Čistoća i zelenilo” nastavile su sa sadnjom koja je planirana za ovu godinu. Dan i noć, lale i narcise sa gradskih rundela zamenile su vrste cveća kojima odgovaraju visoke temperature. Između ostalih, u pitanju su rasadi: ipomea, alternatera, gailardija, ukrasnih trava… Oni će ulepšavati grad do jeseni. Pored toga, u periodu pre buđenja prirode zasađen je drvored u Ulici 6. maja i uređena lokacija kod nekadašnje NIS pumpe u Mužlji. Finalizirana je i druga faza rekonstrukcije Karađorđevog parka.
VISOKE TEMPERATURE SU IZAZOV
Kako objašnjava Enei Frenc, tehnički direktor „Čistoće”, prolećna sadnja je završena. Sledeći ciklus startovaće na jesen, kada se planira ozelenjavanje nekoliko ulica. Trenutno je u toku održavanje postojećih drvoreda – zalivanje, zaštita i zakidanje zaperaka.
– Mladice iz našeg rasadnika su zdrave. Svake godine nam dolazi fitopatolog koji kontroliše sav sadni materijal. Zadovoljni smo kako se održavaju. Primećujemo da zbog visokih temperatura zadnjih godina dosta breza umire po gradu. U pitanju je meko drvo koje se suši zbog toplotnog udara. Isti je slučaj i sa tujama – objašnjava Frenc.
Tokom 2025. „Čistoća” je zasadila 930 lišćara i četinara. Pre par godina Ulica vojvode Petra Bojovića oplemenjena je crvenim šljivama, a Zmaj Jovina japanskim trešnjama. Podignuti su drvoredi u nastavku Topličine ulice (pre Pariskih komuna) i u Parku beba kod „Biga”. Par stotina sadnica posađeno je na Motelu „Šumice” i u Parku mladosti. Naš sagovornik ističe da su u proteklom periodu realizovana dva velika projekta. Krajem februara završena je druga faza rekonstrukcije Karađorđevog parka. U okviru nje posađene su mladice iz mini četinarskog programa i šiblje, kao i manji broj lišćara i četinara. Drvoredne biljke bile su prioritet u prvoj fazi obnove.
ČESTO JE UNIŠTAVANJE
Tehnički direktor „Čistoće” objašnjava da je u Zrenjaninu veliki problem to što pojedinci lome mladice.
– Nakon toga drvored ne može da bude iste veličine jer moramo da ih zamenimo. Slična je situacija i u industrijskim zonama gde mašine nova stabla izgaze i polome. To nam stvara dodatni trošak – objašnjava Frenc.
Zrenjanin nema zeleni katastar. U pitanju je registar koji sadrži popis i analizu svih javnih zelenih površina. Naš sagovornik objašnjava da bi on bio koristan jer bi pomogao u lociranju svake biljke, sadržao informacije o vremenu kada je posađena i koja je vrsta u pitanju.
– To zahteva velika sredstva i angažovanje stručnjaka, kao i lociranje infrastrukturnih mreža koje se nalaze ispod zemlje. Mi u to nemamo uvid, a one nisu obeležene. Zbog toga ne znamo šta se nalazi ispod kada sadimo. Postavljanje optičkih kablova nam je uništilo centar. Gde god je na njihovom putu bilo drvo, ono više ne postoji. Mala Amerika je takođe dosta pretrpela. Presečeni su korenovi sistemi što je uticalo na stabilnost biljaka – ukazuje Frenc.
