Veliki Bečkerek – nesuđeni dom španskih doseljenika
U zanimljivije crtice iz prošlosti grada nesumnjivo spada dolazak Španaca tridesetih godina 18. veka i neuspeli pokušaj osnivanja njihove kolonije „Nova Barselona”. Ova epizoda predstavlja upečatljiv primer odjeka događaja od svetskog značaja u jednoj mikro-sredini. Reč je o preplitanju istorijskih tokova, geografski međusobno razuđenih i na prvi pogled nepovezanih delova Evrope.
NEISKORIŠĆENI POTENCIJAL
Kratkotrajno prisustvo španskih kolonista na području Banata vrlo rano je privuklo pažnju učenih ljudi i ne jenjava gotovo 300 godina kasnije. Pored bogate stručne literature inostranih autora, o ovome mogu da posvedoče i upiti stranih istraživača koji periodično stižu na adrese zrenjaninskih ustanova kulture. Da je u pitanju potcenjen i nedovoljno iskorišćen kulturni i turistički potencijal grada možda najslikovitije potvrđuje nedavno obeležavanje godišnjice osnivanja „Nove Barselone” (1736 – 2026), prvi put u našem gradu. Pokretači su dr Filip Krčmar i Zrenjaninska inicijativa (IZRAZ). Program „Dani Nove Barselone” naišao je na velik odziv sugrađana svih uzrasta. Uveličao ga je počasni konzul Kraljevine Španije u Temišvaru Hoze Migel Vinjals. Pozitivne reakcije i opšti utisak kako organizatora, tako i učesnika, nagoveštavaju da bi ova manifestacija mogla da preraste u tradiciju.
OD PLEMIĆA DO SIROMAHA
Prema rečima dr Krčmara, priča o nesuđenim banatskim Špancima počinje u prvoj deceniji 18. veka, smrću Karl(os)a II, poslednjeg habzburškog vladara na španskom prestolu. Kako za sobom nije ostavio potomka, još za njegovog života postavilo se pitanje ko će naslediti krunu Španije, u prethodna dva veka vodeće evropske sile. Ova dilema, nastavlja naš sagovornik, rešena je u „Ratu za špansko nasleđe” (1700–1714), u kom su Habzburgovci pretrpeli poraz.
– Nakon tog događaja, brojne pristalice bile su primorane da napuste Pirineje i nastane se u preostalim španskim posedima pod kontrolom Habzburgovaca u Južnoj Italiji. Međutim, tu se nisu dugo zadržali, jer je 30-ih godina 18. veka Monarhija izgubila navedenu teritoriju. Lojalisti su morali ponovo da traže utočište. Pronašli su ga u Beču, prestonici Carstva. Među njima je bilo plemića, sveštenika, veterana i prekaljenih vojnika, ali i sirotinje, udovica, invalida. Njihov dolazak stavio je tamošnje vlasti pred velika iskušenja.
Sa jedne strane morale su zbrinuti sebi odane, a sa druge suočeni su sa neprijatnom realnošću. Španske pridošlice brzo su postale ozbiljan socijalni problem. Mnoge izbeglice odale su se prosjačenju, kriminalu i prostituciji – priča Filip Krčmar.
TUŽAN KRAJ
Prema njegovim rečima, rešenje je Beč pronašao u njihovom udaljavanju iz prestonice i organizovanom naseljavanju u Banat, koji je petnaestak godina ranije oslobođen od Turaka i ušao je u sastav monarhije. Jedan od glavnih organizatora ovog poduhvata bio je grof Ramon Vilana-Perlas, markiz od Rialpa, zagriženi pristalica Habzburgovaca i uticajna ličnost na bečkom dvoru. Njegov sin Francisko kasnije je postao civilni namesnik Tamiškog Banata i u njegovu čast je osnovano drugo naselje koje je ponelo njegovo ime – Perlez.
– Prvi kontingent koji je u leto 1735. prispeo Dunavom nosio je oko 325 kolonista, privremeno naseljenih u Pančevu, Temišvaru i Mersidorfu. U drugom talasu, s proleća 1736, ovde je stiglo 157 porodica (u sačuvanoj građi Austrijskog državnog arhiva nalaze se spiskovi sa oko 800 imena kolonista i njihovim ličnim podacima). Tada je i doneta odluka o izgradnji posebnog španskog naselja za čiju je lokaciju opredeljen Bečkerek. Naseobina je nazvana „Nova Barselona”. Imala je i drugo ime „Karlobagen”, u čast nesuđenog španskog kralja i cara Svetog rimskog carstva Karla VI (oca Marije Terezije). Izgradnja je započeta 1736, a dovršena 1737, kada je prispeo i treći, poslednji doseljenički talas – dodaje naš sagovornik.
Međutim, socijalna struktura nije išla u prilog izgradnji i održanju kolonije. Istoričar napominje da su pored radne snage i potencijala, nedostajali disciplina, elan, stručnost, osnovna logistika (nedostatak građe i majstora), ali i sreća. Političke prilike su bile takve da je uskoro izbio novi rat protiv Turaka, koji je pratila epidemija kuge.
– Kombinacija svih navedenih faktora dovela je do propasti „Nove Barselone”. Nesuđeni banatski Španci su delom pomrli, delom se raselili u druge sredine (Segedin, Budim). U kuće opredeljene za njihov smeštaj kasnije su se uselili nemački kolonisti – ukazao je Filip Krčmar.
MIROSLAVA MALBAŠKI FOTO: ZONA DRUŠTVENOG DIJALOGA
UPOZNAVANJE ŠPANSKE KULTURE
Između predavanja, članovi Udruženja muzičkih umetnika „Nova Barselona” – violinisti Mina Đekić i Rade Živanović, kao i pijanistkinja Jelena Lazić, predstavili su špansku muziku. O Antoniju Gaudiju, tvorcu „Sagrada familije” i drugih impozantnih zgrada, govorila je Vesna Karavida, istoričarka umetnosti. Moderatorka je bila dr Dragana Sabovljev. Na pristanu na Begeju, dan kasnije, održana je radionica „Nova Barselona za najmlađe”. Vodile su je dr Dragana Kojičić, arhitekte Aleksandra Jevtić i Milica Kovač, kao i Mina Đekić.
– Najmlađi, ali i oni nešto stariji, mogli su da prave kućice od zemlje i drveta, boje fasade čuvenih Gaudijevih objekata, izrađuju mozaike i učestvuju u kvizu o Španiji, ali i da se zaslade ukusnom poslasticom ove zemlje, ćurosima – rekla je Milica Kovač.
