OBIČAJI VEZANI ZA BADNJI DAN I BOŽIĆ U SRPSKOJ TRADICIJI I KULTURI

Žito, slama, česnica, zdravica i pečenica

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici koji poštuju stari, julijanski kalendar, približavaju se obeležavanju najradosnijeg hrišćanskog praznika, Rođenju Isusa Hrista – Božiću. I ove godine u zrenjaninskim hramovima održaće se božićne liturgije, a u Uspenskom hramu, sada već po tradiciji, lomiće se česnica sa dukatom, dugogodišnji poklon firme „Mrkšićevi salaši”. Na Badnji dan u crkvama i po mesnim zajednicama paliće se badnjaci i deliti kuvano vino i paketići za korinđaše (koledare).

VITLEJEM – KOLEVKA BOGOMLADENCA HRISTA
O proslavi Božića prema drevnom crkvenom kanonu govorio je jerej Veselin Vlaški, starešina hrama Sabora svetog arhangela Mihaila (Ruska crkva).
– Na ovaj radostan dan, kada Crkva svečano proslavlja Hristovo rođenje, svako od nas, bez sumnje, hteo bi ne samo mislima i srcem, već i telom da bude u Vitlejemu. Hteli bismo da budemo u pećini gde se Hristos rodio, da se zajedno poklonimo Bogomladencu. Događaj rođenja Isusa Hrista, koga je Prečista Bogomajka povila u napuštenoj vitlejemskoj pećini, obeležila je najsjajnija zvezda na nebeskom svodu, a potvrdili anđeli Božji slaveći Ga himnom: „Slava na visini Bogu i na zemlji mir, među ljudima dobra volja”. Ovim rečima svi treba da slavimo Gospoda, Bogomladenca Hrista – poručuje otac Veselin, čestitajući svim pravoslavnim hrišćanima praznik rođenja Isusa Hrista uz najradosniji pozdrav „Hristos se rodi – vaistinu se rodi”

Mirosalva Malbaški

Opširnije u štampanom izdanju