Dečje odeljenje Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin” ispunili su mališani koji su nedavno bili na izložbi pod nazivom „Begej-gradska reka i čudovištarijum Vojislava Despotova”, a koja se održala u subotu, 19. januara. Datum nije slučajno izabran, a bibliotekari su želeli da se kreativnom radionicom, vajanjem i crtanjem, sete značajnog savremenog stvaraoca, rođenog Zrenjaninca, koji je preminuo na ovaj dan.
To je bio povod da porazgovaramo sa bibliotekarkom Tanjom Graovac o projektu koji je obeležio prošlu godinu – Storiteling.
PRIČAM TI PRIČU
Slična tematika ranije nije rađena, a u pitanju je deset realizovanih radionica u saradnji sa Narodnim muzejem. Podršku je pružilo i Ministarstvo kulture i informisanja.
– Projekat je podrazumevao pisanje priče od strane bibliotekara, na temu koju su predlagali kustosi. Zatim je usledilo usmeno pripovedanje uz eksponate vezane za određenu temu, rekvizite i video prezentacije. Nakon pričanja priče, radila se kreativna radionica crtanja, vajanja, arheoloških otkopavanja, pravljenja oruđa i oružja, izrada grbova, i kreativnog pisanja. Radilo se sa decom nižeg osnovnoškolskog uzrasta. Radionice su izazvale veliko interesovanje lokalne zajednice, škola i medija – ističe Graovac.
Preko tri stotine učenika iz zrenjaninskih osnovnih škola bilo je uključeno, a projekat predstavlja dobar primer saradnje više ustanova kulture. Realizaciju je sprovodilo 14 bibliotekara, u saradnji sa kustosima, od maja do decembra 2018. godine. Pored pomenute Graovac, jedna od nosilaca projekta je i Jelena Gvozdenac Martinov, direktorka Muzeja.
– Ono što je bilo specifično za „Storiteling” jeste upoznavanje dece sa lokalnom istorijom i tradicijom, na drugačiji, dinamičan način, kroz usmeno pripovedanje, kroz zadovoljstvo slušanja priča i igru, a ne na klasičan način prenošenja informacija. Pritom su sve istorijske činjenice upletene u priču – kaže direktorka Muzeja.
TRADICIJA I MITOLOGIJA
Radionice koje su realizovane tematski su zaokružene celine i imaju nazive koji ih upotpunjuju.
Prva u nizu bila je „Bajka o Danici/Devojačka škrinja Nadežde Petrović”. Realizovala ju je Tanja Graovac. Teme koje su obrađene kroz formu autorske bajke govore o devojačkoj udaji u tradiciji, srpskoj, slovenskoj mitologiji, liku i delu Nadežde Petrović, kao i o životima lokalnih slikarki iz Muzeja. Naziv druge radionice je „Dva brata iz ravnog Banata”, a sproveli su je bibliotekar Vladimir Tot i kustos Aleksandar Šalamon.
Bibliotekarke Jelena Đorđević Perc i Ana Davidovac u saradnji sa kustosom Dejanom Vorgićem, treću radionicu su nazvale „Bečkerečka tvrđava”.
– Deci smo ispričali zanimljivu priču o izgledu i položaju Bečkerečke tvrđave, Srednjem veku i svakodnevnom životu koji se tada odvijao. Nezaobilazne su bile i priče posvećene vitezovima, njihovom kodeksu i pojmu u onom vremenu ali i u savremenom kontekstu – kaže Vorgić.
„Priča o dva sveca” naziv je četvrte radionice bibliotekarki Nataše Stoiljkovski i Biljane Tasković i kustosa Dejana Vorgića, a govorila je o Ivanu Nepomuku i Rafailu Banatskom.
Vladimir Arsenić i Nenad Dajić završili su petu radionicu „Ljubav i borba Ruže Šulman i Koče Kolarova”, dok je šesta radionica ponela naziv „Ljubavna pisma kroz istoriju”, a na njoj su radili bibliotekari Andrej Jakovljev i Tanja Graovac.
Kustos Aleksandar Šalamon pomogao je realizaciju sedme radionice „Sarmatski narodi na tlu Banata” uz pomoć bibliotekarki Nataše Stojičić i Ranke Konculov.
Reka Begej, od prvih pisanih pomena do danas kroz delo za decu Vojislava Despotova, u spoju sa srpskom mitologijom i ekologijom bila je osma radionica pod nazivom „Begej, gradska reka i čudovištarijum Vojislava Despotova”, a realizovali su je bibliotekarka Tanja Graovac i kustos Dejan Vorgić.
ŽIVOT BEZ INTERNETA
– Bitka kod Titela između Rimljana, sa jedne, i Avara, Gepida i Slovena, sa druge strane, priča je koju smo obrađivali sa najmlađim sugrađanima. Pažljivo su nas slušali, a kasnije učestvovali u radionicama – priča bibliotekar Darko Jovanović o devetoj radionici „Rimljani VS. Avari – Bitka kod Titela”, oko koje mu je pomogao kustos Aleksandar Šalamon.
Poslednja radionica nazvana je „Praistorija”. Kako se živelo i radilo bez interneta i kako bi izgledao susret današnje dece i dece iz kamenog doba, pokušale su da dočaraju bibliotekari Nataša Lalić i Saša Trifunjagić, u saradnji sa kustoskinjom Natašom Knežević. M. Malbaški
